Petnaesto poglavlje

3.3K 174 5
                                    

Greg

Probudilo me jutarnje sunce, sav sam bio dezorjentiran i sam u krevetu. Pogledao sam okolo sebe, ali Meg nije bilo. Vidio sam ukusno uređenu spavaću sobu u nijansi bijele kave. Sve je izgledalo kao da je na svom mjestu. Polagano sam se dignuo, potražio hlače, gače, navukao košulju, te krenuo tražiti Meg. Primjetio sam da su vrata do susjedne sobe otvorena i provirio sam unutra. Vidio sam Meg kako spava u dječjem krevetu i Jasona kako se pored nje igra. Digao je glavu i krenuo nešto reći, ali da sam mu znak da rukom da bude tiho da ne probudimo Meg. Približao sam mu se i polako ga dignuo sa kreveta, te iznio iz sobe van.

-Kako si ušao?- upita me nježno Jason, dok sam ga nosio u dnevnu sobu. Spustio sam ga na krevet i sjeo do njega.

-Vrata su bila otključana.- odgovorio sam mu i pogledao ga. Imao je Megine oči, ali sve ostalo je bilo strano.

-Cudno, mama uvijek zakljucava i provjeri prije spavanja. –rekao je Jason. Pametan mali, prođe mi glavom.

- A da mi nađemo nešto za doručak, sigurno si gladan.- rekao sam mu. I tako smo se zaputli u kuhinju. Jason mi je pokazao gdje večina stvari stoji i začas smo obojica doručkovali pahuljice. Obojica smo bili gladni pa nismo puno pričali. Nakon doručka vratili smo se u dnevnu sobu i upalili crtiće.

-Mama dugo spava.- rekao je Jason

-Neka spava, sigurno je bila jako umorna.- odgovorio sam mu i nastavio čitati novine na mobitelu. U tom trenutku čujem da zvoni mobitel.

-To je mamin mobitel-reče Jason; skoči sa stolice i krene trčati prema Meginoj sobi. Uspijem ga uhvatiti i dignuti kad iz sobe izađe Meg sva pospana, rasčupana, a tako slatka. Odmah sam osjetio kako mi se digao na sam pogled na nju u toj majici koja joj jedva seže do gačica, bez grudnjaka.. Bože, savršena je. Sneno mi se nasmijala i uzela mi Jasona iz ruku.

Čuo sam da mobitel i dalje zvoni, ali to nju nije opterečivalo. Baren nije pokazala namjeru da se ide javiti.

- Mama, zvoni – rekao je Jason

- Neka zvoni, još je rano. – rekla je tiho i pogledala me. Vidjela je da cijelo vrijeme gledam u nju i pocrvenjela je. Zaputila se u dnevnu sobu, spustila Jasona i bitro pobjegla u spavaču sobu. Tiho sam se nasmijao i sjeo kraj Jasona. Igrali smo se s autićima, kockicama dok smo ju čekali. Čuo sam neko lupanje, pa vodu kako teče, i nasmijao se u sebi. Shvatio sam da ju je uhvatila panika i da je odugovlačila s dolaskom. A jednom će morati izaći – nasmijao sam se u sebi i svu svoju pažnju posvetio u Jasona. Kad je napokon došla, nisam mogao prestaviti buljiti. Buljio sam kao tele u šarena vrata. Na sebi je imala izlizane traperice, crnu majicu, kosu svezanu u rep.... Izgledala je kao neka curica... Moja curica..Uhvatio sam njen pogled i vidio da i ona mene gleda.

-Hoćemo kavu popiti?-upitala me je tiho – Naravno ako je piješ. Jason idemo ti doručak složiti.

-Ja sam papao. Sticek mi je slozio pahuljice.- vidio sam da je bila iznenađena i da me gleda. Klimnula je glavom i krenula u kuhinju. Još sam koji tren ostao s Jasonom , sloćio mu garažu za autiće i krenuo za njom. Kava se već kuhala u aparatu i miris se širio  kuhinjom. Sjeo sam na barski stolac pokraj malog šankića i uživao upogledu na nju.

-Znaš mogu osjeiti tvoje poglede na sebi. – rekla je promuklo.

-Pa ne možeš mi zabraniti da uživam u pogedu. – namignuo sam joj dok me pogledala. Složila nam je kavu i sjela nasuprot mene. Gledali smo se tako jedno vrijeme i u tišinu pili kavu.

- I što ćemo sad?- upitala me je tiho – Šutjeti?

- Da se mene pita, preselio bi se natrag u spavaću sobu i nastavio s tobom tamo gdje sam stao, ali bojim se da se to Jasonu nebi sviđao. – zagrcula se s kavom, na što sam se nasmijao.

LUTKO MOJAOnde histórias criam vida. Descubra agora