Black Fire

Chapter Five ~Feelings~

            Polako je pošla niz ulicu. U njenoj glavi vrtjelo se milijun ideja kako će provesti slobodno vrijeme. Odlučila je da roditeljima neće reći da je dala otkaz, tako će imati više slobodnog vremena za sebe i svoju novu prijateljicu. Kada je pomislila svoju novu prijateljicu, jedan mali osmijeh joj je pobjegao na usne. Podigla je pogled sa svojih crnih gležnjača, na kraju ulice vidjela je malenu priliku kako veselo skakuće. Po crvenkastom sjaju, što se ljeskalo od malo sunca koje se uspjelo probiti kroz oblake, zaključila je da je to Thalia. I prije nego što je bilo što htjela reći, našla se u toplom zagrljaju. Thaliina crvena kosa mirisala je na jagode, Aislinn joj je uzvratila osmijehom. Njeno maleno srce plesalo je od radosti.

„Hvala ti što si došla ovdje. Dođi da te upoznam s ekipom!“, rekla je Thalia i povukla je prema ulazu u park.

„Eki-pa?“, teško je promucala Aislinn.

„Da, moj dragi i njegovi prijatelji. Stvarno su super, ne boj se.“ Thalia je bila tako opuštena, dok su polagano šetale, Aislinnina nervoza je polako nestajala. Prilazile su skupini dečkiju što su veselo pričali. Ponovno se unervozila, no kada se jedna prilika okrenula prema njoj, srce joj je preskočilo ritam. Njena nervoza istog trena je nestala, a ona se osjećala tako slabom. Podigla je svoje lice i pogledala u priliku ispred sebe. Bio je to Liam, njen profesor. Brzo se ispravila u svojim mislima, sada joj je bio kolega.

„Ljudi, ovo je Aislinn! Liam i Zayn vi je već znate.“, brzopleto je govorila Thalia.

„B-bok.“, progovorila je tiho, na njeno čudo svi su joj uzvratili. Aislinn nije bila sigurna da je rekla dovoljno glasno da bi je čuli.

„Ja sam Niall.“, njene misli prekinuo je plavokosi anđeo. Pružio joj je ruku. Nasmiješila mu se i prihvatila ruku.

„Louis.“, rekao je dečko koji je stajao pored Liama, „Ono je Harry.“, rekao je pokazao prema korčavom dečku koji je sjedio na klupici i očito se dosađivao. Samo je podigao ruku i nastavio tipkati po mobitelu.

„I Aislinn, rekao nam je Liam da si postala asistent.“, progovorio je Zayn prekidajući neugodnu tišinu. Svi pogledi bili su uprti u Aislinn, prebacila je težinu s jedne noge na drugu pokušavajući prikriti nervozu koju su svi primijetili.

„Hm, da. Stvarno se nisam nadala tome.“, odgovorila je tiho.

„Ma zaslužila je. No, nismo ovdje da pričamo o fakultetu već da se družimo.“, progovorio je Liam. Aislinn mu je uputila zahvalan pogled. Nije htjela pričati o sebi, ne još.

„Oh, ti si ta Aislinn.“, Aislinn se trznula i okrenula prema zvuku glasa. Harry je gledao u Aislinn. Tek sada je shvatio da Liam nije pretjerivao kada ju je opisivao. Prije je nije ni pogledao, nije bila ni bitna, no sada kada ju je pogledao, znao je da bi mogla biti njegova. Liam je zarežao ispod glasa pazeći da Aislinn ništa ne čuje. Pogledao je u Harryja i oči su zabljesnule crveno, samo na sekundu. Liam je osjetio ono što je Harry pomislio i nije mogao dopustiti da je Harry povrijedi.

„Da, a ti si Harry?“, upitala ga je Aislinn s dozom nervoze. Harry je kimnuo, a Liam ih je ljubomorno promatrao. Razmišljao je o tome kako se osjeća. Zapravo nije ni bio toliko ljubomoran, koliko se osjećao kao da je posjeduje. Nastavili su se zezati, svi su se opustili, čak i Aislinn, koja je do tada jedva progovarala riječi. Liam je budno pazio na Harryja, nije mu želio dopustiti da povrijedi i ovo nevino biće. Ovo nevino biće ga je privlačilo i davalo mu snagu. Aislinn je pogledala na sat i vidjela da je vrijeme za povratak kući. Osmijeh je nestao s njenih malenih rozih usana. Bilo joj je žao što mora ići, no, kako bilo, ima još dana.

„Društvo, tako mi je žao, ali ja moram ići.“, progovorila je, prekidajući Harryjevu priču o nekoj utrci. Svi su je pozdravili i mahnuli joj. Krenula je polagano prema izlazu parka. Sunce je polako zalazilo, šaralo je nebo žuto- naračanstim prugicama, rubovi oblaka su poprimali blijedo ljubičastu boju. Promatrala je drveće oko sebe koje je bio na početku pupanja. Pokoje drvo imalo je cvjetiće nježne roze boje. Začula je teške korake iza sebe, nije se željela okrenuti. Strah ju je ispunio i počela se bojati. Takva je bila, slabić koji se svega boji. Ipak polako se okrenula i vidjela Liama. Zastala je kako bi je mogao sustići.

„Volio bih te otpratiti.“, rekao je jednostavno, nasmiješila mu se i lagano su krenuli ukorak. Hodali su u ugodnoj tišini, no, njoj je nekako bilo slabo. Osjećala je vrtoglavicu i blagu mučninu. Osjećala se kao da nema dovoljno zraka i kao da bi svaki tren mogla pasti. Zastala je da povrati snagu. Liam ju je pogledao s podignutom obrvom.

„Aislinn, jesi li u redu?“, upitao ju je nježnim glasom, polako joj se približavao.

„Jesam, samo nekako se ne osjećam dobro.“, rekla je dok je teško disala. Nastavili su polako dalje, svako malo Liam bi je upitao da li je dobro. Uvijek bi mu isto odgovarala, ali njeno stanje je cijelo vrijeme bilo jednako, ni gore, ni bolje. Stigli su do početka uličice u kojoj je živjela.

„Hvala ti što si me dopratio, dalje mogu sama.“, rekla je pokušavajući zvučati što ljubaznije.

„Pa vidi da ti nije dobro. Otpratit ću te do vrata.“, Liam joj je uzvratio, a ona je žestoko počela odmahivati glavom. Nije znala što da mu kaže zbog čega to ne može.

„Ne, molim te, stvarno mogu sama. Hvala ti puno.“, pokušala se izvući, nije bila sigurna da će popustiti, ali ipak se nadala.  Kimnuo je glavom, sagnuo se prema njoj i otisnuo malen poljubac na njen obraz. Nasmiješio se i pošao, Aislinn se zacrvenjela, pošla je niz uličicu i nestala u maloj trošnoj kućici.

_____________________________________________________________

Želim da komentirate, vaši komentari mi mnogo znače. Hvala svima koji čitaju. Sve vas volim... Hmm, želim se zahvaliti @x_thewolves_x na prekrasnom coveru za priču. Stvarno ti mnogo hvala, oduševljena sam. <33