Black Fire

Chapter Twenty-Two ~Monster!!?!~

            Nakon dugo vremena uključila je mobitel. Stotinjak propuštenih poziva. S nadom je otvorila popis, ali tamo se nalazilo samo ime njenih roditelja. Aislinn je sklopila oči i pokušala se smiriti. Prošlo je više od mjesec dana kako je Liam nestao.

„Liamovo tijelo.“, potiho je samu sebe ispravila. Htjela je da ima pristojan pokop, htjela se oprostiti od njega, nisu joj dozvolili. Ponovno je vratila pogled na popis, od onog dana nije se mogla vratiti kući. Provodila je vrijeme u Liamovom stanu, tamo se osjećala sigurnom i kao da je on ponovno pored nje.

„Linn!“, netko ju je pozvao. Znala je da to Harry, on je izmislio specifičan nadimak samo za nju.

„A?“, javila se.

„Obuci se, vodim te negdje. Dosta mi je da cijelo vrijeme ovdje samo sjediš i gledaš kroz prozor.“, rekao je.

„Ne, moram na fakultet!“, odgovorila mu je i počela se spremati. Kimnuo je glavom i pomalo ljutito napustio stan. Iz ormara je vadila odjeću koju je držala u Liamovom stanu, nijedna joj nije odgovorala. Jedna je bila prešarena, druga presvečana. Uzela je mobitel u ruke i potražila broj. Zazvonilo je nekoliko puta.

„Thalia.“, rekla je i prije nego što je dobila odgovor s druge strane. „Hoćeš li mi donijeti neku svoju crnu odjeću?“, pitala.

„Ok! U Liamovom sam stanu.“, rekla je i prekinula poziv. Sve stvari uzela je natrag u ruke i samo utrpala u ormar. Pošla je prema dnevnom i sjela na sofu, htjela se malo opustiti, ali pored sebe je ugledala Liamovu fotografiju. Dohvatila ju je u ruke i zagledala se u nju. Suze su potekle same od sebe.

„Dovraga, Liam!“, tiho je prozborila. „Zašto si otišao? Obećao si da ćeš uvijek biti tu!“, skupila ruku i šakom nabila po stolu. Još uvijek nije znala kontrolirati Alfu. Dopustila mu je da prođe, pazila je da ne pusti vatru jer bi lako mogla zapaliti nešto oko sebe. Zvono je zazvonilo. Obrisala je zalutale suze i krenula prema vratima. Otvorila ih je, propustila Thaliu da prođe.

„Što si mi donijela?“, upitala je pokušavajući zvučeći veselo i prpošno. Thalia je položila odjeću preko naslonjača, Aislinn je strpljivo tražila što bi mogla obući.

„Što će ti odjeća?“ pitala je Thalia.

„Idem na predavanja.“, rekla je i nastavila tražiti. Napokon je pronašla neku crnu haljinicu koja joj se svidjela. Požurila je u sobu i navukla je, pristajala joj je. Kosa joj je bila užasna, samo je uzela gumicu za kosu i skupila je u neuredan rep, malo je popravila i zakopčala kopčicama nestašne čuperke. Nanijela je malo pudera na lice kako bi sakrila duboke podočnjake i blijedilo.

„Hvala ti.“, potrčala je prema Thalii, poljubila je u obraz i potrčala iz stana prije nego što je Thalia stigne sasuti pitanjima.

            Stala je pred zgradu i zagledala se u nju, odavna nije bila ovdje. U misli su uletjeli trenutci kad je upoznala Liama. Njene plave oči ispunile su se suzama kao i svaki puta kada bi pomislila na Liama. Duboko je udahnula i zakoračila u zgradu. Krenula je prema predavaoni za matematiku, tražila je profesoricu. Zastala je pred vratima koja su nekada bila Liamov kabinet.

„Slobodno.“, začula je glas. Nekako je imala osjećaj da će joj se Liam vratiti.

„Dobar dan, profesorice Green.“, rekla je.

„Dobar dan, kolegice Rivers.“, pozdravila ju je sa smiješkom. „Vidjela sam da vas je profesor Payne postavio za asistenticu.“, Aislinn je progutala knedlu koja joj se počela stvarati u grlu. „Mislim da je bio u pravu za vas, odlični ste.“

„Hvala vam. Samo došla sam se ispričati što neko vrijeme nisam dolazila na predavanja, a nisam ih ni držala.“, govorila je.

„Sve je u redu, nazvao me vaš brat i rekao kako ste bolesni.“, Aislinn je zastala.

„Brat?“, pitala je. Gospođa je sumnjivo pogledala u nju.

„Da, mislim da je rekao da se zove Zack, ili Zen. Nešto takvo.“, Aislinn je odahnula.

„Zayn.“, ispravila ju je.

„Misliš li da možeš danas održati jedno predavanje?“, upitala ju je. Aislinn je samo kimnula i pokupila papire. Krenula je prema predavaoni. Stala je pred vratima i duboko udahnula prije nego što jeušla u dobro poznatu prostoriju. Ako ništa drugo, ovo će mi barem odvratiti misli, pomislila je. Ušla j u predavaonu i započela predavati. Iako je mislila kako će joj pomoći da zaboravi na Liama, bilo je samo još gore. Žurila je kako bi što prije završila gradivo i kako bi pustila studente.

„Dakle, nastavljamo slijedeći put. Slobodni ste.“, rekla je. Pokupila stvari i izašla prije svih. Disanje joj je postajalo sve teže, a otkucaji srca sve brži. Izjurila je iz zgrade, na parkiralištu je zamijetila Harryja, potrčala je prema njemu.

„Sjedaj i vozi.“, viknula je i sjela u auto. Disanje joj je postajalo još teže, svakim udisajem doslovce je grabila zadnji atom kisika.

„Jesi li dobro?“, upitao ju je. Odmahnula je glavom i naslonila lice na hladno staklo.

„Brže!“, viknula je u bolovima. „Molim te.“, prošaputala je. Harry je skrenuo na put i vozio sve dublje u šumu. Čim je stao iskočila je iz auta i sjela na zemlju. Već drugi puta u istome danu pustila je vuka da prođe. Prošla je djelomičnu preobrazbu, tijelo joj se opustilo, a disanje smirilo.

„Ja sam kriva.“, vrisnula je. Rukama je uhvatila vlati trave i čupala ih iz sve snage. Harry je stajao pored nje i bojao se na bilo koji način pomoći. Jednim pokretom mogla ga je ubiti.

„Liam je zbog mene mrtav.“, projecala je. Sav njen bijes polako je izlazio na površinu. Pustila je da je obuzme. Njene oči postale su crne, a onda se pojavio plamen u njima. Okrenula se prema Harryju.

„Ja sam kriva.“, glas joj je bio dublji i zvučao je kao jeka. Harry je ustuknuo, pomaknuo se za nekoliko koraka unazad.

„Ti si kriv!“, protisnula je kroz zube. Harry je prestrašeno promatrao njene oči. Bijes ju je kontrolirao. Skočila je prema Harryju. Srušila ga je na zemlju, uhvatila je njegovo grlo i povećaval pritisak sve više i više.

„Linn.“, promuklo je izgovorio. Njen istinski alfa nije mu dopuštao da se fazira. Bio je potpuno bespomoćan.

„Aislinn.“, izgovorio je nešto glasnije. Aislinn je protresla glavom, zatvorila je oči, a onda ih otvorila. Vratile su prvobitnu boju. Spustila je pogled na svoje ruke, brzo ih je odmaknula s Harryjevog vrata.

„Što.. Što se dogodilo?“, upitala je uplašeno.

„Ne znam.“, glas mu je bio promukao, trljao je bolna mjesta na vratu.

„Ja.. Harry.. Žao mi je.“, rekla je.

„Sve je u redu.“, odvratio je, iako ništa nije bilo u redu. Nitko nije znao što se s njom događa niti što je ona.

_____________________________________________________________

Stigao je i novi nastavak. Iskreno, meni je malo bezveze, ali ipak se nadam da ce vam se svidjeti. Uistinu ne znam kada ce slijedeci nastavak jer moram uciti, iduci tjedan pocinju zavrsni ispiti i stvarno se moram primiti knjige zelim li proci godinu..

Hvala vam na prekrasnim komentarima, mnogo mi znace..

Oh da, primam ponude svih koji zele ubiti Kali!! *JK*

Ahhahah

Volim vas sve!!