Room full of boys ☑️

33.

Zvonilo je. Ustajem se, spremam stvari i izlazim van.

"I Alex, oćemo zajedno na tre....." okrenuo sam se prema njoj no nje nije bilo. Pogledao sam oko sebe. Pa kako sam je mogao izgubiti.

Na kraju sam ju uočio. Još je u učionici. Nešto razgovara s profesoricom. Nasmiješila joj se i klimnula glavom te krenula prema meni.

"Idemo zajedno na trening?" prošla je pored mene te sam krenuo za njom.

"Može. Nego što te profesorica trebala....."

"Ma u vezi Dubrovnika. Budem ti poslije pričala ionako već kasnimo" ubrzala je korak prema sobi. Pokušao sam ju pratiti, ali nisam uspio. Kad smo došli u sobu bila je prazna.

"Gdje su svi?"

"Na treningu na kojem kasnimo?" odgovorio sam, "požuri se".

Obukao sam se u dres. Nema potrebe za presvlačenjem. Presvući ću se poslije. Gotov sam. Okrenuo sam se prema njoj. Još se oblačila.

Kako je samo lijepa. Ne samo lijepa prekrasna. Joj što bi bilo lijepo da je moja. Samo moja i ničija više. Pazio bih ju ko oko u glavi. Da mi ju je sad zagrliti...Zapravo...

Spustio sam torbu i krenuo prema njoj. Vezala je kosu u rep. Prišao sam joj s leđa i obglio ju oko struka te poljubio vrat. Nisam ju puštao. Upijao sam njezin miris. Njeno samo postojanje. Svezala je rep i rastvorila moje ruke. Odmaknula se od mene i okrenula prema meni. Osmijeh mi se maknuo s lica. Ni ona nije imala osmijeh na licu. Zar sam nešto krivo napravio?

Pokupila je torbu pored mene i krenula na teren. Pratio sam ju u stopu te smo put do terena proveli u tišini. I to onoj neugodnoj.

Na terenu su već bili svi. Čak je i suprotna momčad bila tamo. I pogodite ko je bio tamo. Ako ste rekli Zayn. Dobro ste rekli. Stajao je među objema ekipama. Izgleda da su se upoznali. Kad smo se malo približili čuli su nas i okrenuli se prema nama.

"O gle ko je to nama došao" rekao je Ethan.

"Gdje ste bili golupčići?" Daniel je micao obrvama gore dolje. 

"Šta ste radili?" nadodao je Cole. Okrenuo sam se prema Alex koja je već polako gubila živce.

Pokazao sam mu srednjaka.

"Da s tim" rekao je opet. E mislim da je sad gotov. Alex mi je pružila ruksak, zatvorila je oči i počela odbrojavat.

"3......2....."

"Ouu shit" kad je Cole skužio kaj se događa počeo je trčati.

"Jedan" otvorila je oči i nasmijala se od uha do uha te krenula za njim.

"Šta radi?" pitao nas je Zayn.

"Vidjet ćeš" rekao mu je Nick.

Alex je počela trčat za njim.  Za par minuta ga je uhvatila i srušlila na pod. Svi smo dotrčali do njih jer s njom nikad neznaš oće li tuč ili škakljat.

Cole se valjao po terenu od smijeha. Nije ga prestala škakljati.

"Oćeš li prestati spominjati nas u tom smislu već jednom?" pitala ga je škakljajući.

"Dda... Dddaaa oććuuu" jedva je rekao te ga je pustila. Krenuli smo prema klupama. Trener bi uskoro trebao doć.

"Zayn"

"Jake" pozdravili smo se prolazeći jedno pored drugog.

Nakon nenkog vremena je progovorio, "Jel ima Alex nekog?"

"Kak to misliš nekog?" pravio sam se glup.

"Pa jeli u vezi ili sama"

"To nju moraš pitat" rekao sam na što je odmah potrčao do nje.

Nešto joj je rekao na što se ona zarumenila. Ne može se rumeniti na njegove riječi.

Zašto nebi mogla.

Zato što je moja.

Nije.

Bit će.

Trener je zazviždao te smo krenuli igrati.

Alex je vodila loptu i dodala mi. Vrati sam joj te je prešla par njih iz su par ne ekipe i zabila gol.

Umjesto da meni da pet, dala je Zaynu. Tako je bilo već par puta.
Cijelo vrijeme si bacaju nekakve dosjetke i cijelo vrijeme se smiju.

Šta sam krivo napravio?

Alex's pov

Kako neki ljudi znaju biti dosadni. Zayn cijelo vrijeme priča neke gluposti/šale, a ja se smijem ko budala jer ih kao prvo ne kužim, a kao drugo mislila sam da ću ga se riješit ako im se smijem.

Ajde izdržat ću još malo. Nedostaje mi Jake. Znam da je prošlo malo, ali nedostaje mi to stalno pričanje. Pogledala sam oko sebe i uočila ga kako gleda prema podu i grize usnicu. Izgledao je tužno i smireno.

Trener je zazviždao i krenule su teći zadnje minute. Jake mi nije dodavao više loptu nego ju je dodao Dylu. Uzela sam Dylu loptu i zabila gol.

Utakmica je gotova i počeli smo slaviti. Svi su skakali osim Jakea. Prišla sam mu.

"Šta je bilo?" prošla sam palcem po njegovom obrazu. "Ko mi te ljutio?"

"Nitko." maknuo je moju ruku sa sebe. "Odi Zaynu i o njemu se brini" rekao je nezainteresirano.

"Ali ja se brinem za tebe" popela sam se na prste i zagrlila ga te stavila svoju glavu na njegov vrat, između čeljusti i prsa.

Osjetila sam trnce kako kolaju kojim tijelom. I on je nešto osjetio jer se na trenutak trznuo.

Približio mi se i zagrlio me. Spustio se i podigao moje noge oko svog struka. I dalje smo bili u zagrljaju. Da je bar ovako zauvijek.

"Khm khm" nakašljao se netko iz ekipe. Polako me pustio te smo se okrenuli.

"Reci" pitali smo u isto vrijeme.

"Mi idemo u sobu, a VI kako oćete....."

"Ajde idemo" pokazala sam glavom prema vratima.

"Nego šta si mi trebala reć o Dubrovniku" primio me oko struka, a ja sam njega oko vrata.

"Znači idemo u petak navečer avionom, nas dvoje i profesorica. Kad dođemo idemo u hotel i raspremamo se i spavamo. U subotu ujutro je slobodno do 12. Tad je natjecanje do 3 pa opet slobodno. Rezultati su u nedjelju u 2 i oko 5 pola 6 popodne bi se vračali nazad. I btw mi idemo na državno, fakat neznam na koju foru."

"Ma bitno da smo zajedno" povukao me još bliže i ostavio poljubac na čelo.

★nije bas nes al idući ce bit bolji

Lysm★