Room full of boys ☑️

38.

Odmaknuo se od mene i nešto si rekao u bradu. Podigao je pogled i susreo se s mojim.

"Ja..... Ovaj.... Nisam htio.." rekao je počešući se po vratu.

Sekundu poslije moje usne su se našle na njegovima. Nisam ni razmišljala što sam napravila. Izgleda da nemogu protiv sebe i svoga tijela kad je on tu.

Na prvu se šokirao mojim postupkom kao i ja, a poslije je uzvratio poljubac. Kad smo ostali bez daha odmaknuli smo se.

"Alex, nemogu više skrivati svoje osjećaje prema tebi, a koliko vidim nemožeš ni ti." nasmijala sam se" pa sam te želio pitati " maknuo mi je pramen kose s lica" bi li željela biti moja djevojka?"

Zastao je na sekundu iščekujući moj odgovor. Nisam mogla doći k sebi od šoka.

Pitao te dečko nešto, bilo bi lijepo da mu odgoviriš.

"Da, da naravno" uskliknula sam i poljubila ga. Koliko sam dugo ovo čekala.

Da, da, svi znamo.

Znam da znate. Tek toliko za podsjetnik.

"Onda hoćemo li natrag" pitala sam,"noge me počinju boljeti".

"Naravno, evo samo da platim" rekao je te smo se odvojili. Cijelo vrijeme smo bili u zagrljenom položaju.

Čekala sam ga na izlazu iz restorana. Kad je napokon došao namjestio je odijelo te smo krenuli.

"Oćemo do plaže?" pitao je te sam klimnula.

Kad smo došli zatekli smo pustu plažu. More je bilo mirno s mjesečevim odrazom. Sjeli smo na klupicu i promatrali pučinu.

"Alex?"

"Da?"

"Što ćemo reći ostalima doma?"

O tome uopće nisam razmišljala. Prioritet mi je bio da se ne zajubljujem, a gle me sad. Ionako sam im rekla da neću biti ni sa kime iz ekipe, a sad sjedim pored jednog od njih.

""Neznam....... Mislim da bi bilo najbolje da im ne kažemo"

"A ako sami saznaju?"

"Onda znaju. Šta im ja mogu ljudi se mijenjaju." odgovorila sam i naslonila se na Jakeovo rame.

"Jake?"

"Ha?"

"Meni se spava"

"A idemo onda"

"A nemogu više hodati"

"Onda te nosim" osjetila sam kako se nasmijao.

"Najbolji si"podigla sam glavu s njegovog ramena.

Ustao se i primio me u mladenka stilu. Polako sam tonula u san. Odnio me sve do hotela, pa i u sobu. Zadnje čega se sjećam je bilo kad me spustio u krevet.

....

Opet me bude zrake sunca. Ovog puta mi pašu jer je on pored mene. Sve što mi smeta, njegovo prisustvo  mijenja.

Gledala sam ga kako spava. Mirno kao beba. Polako se počeo okretat prema meni te je otvorio svoje oceansko plave oči. Kad je ugledao kako ga promatram nasmijao mi se.

"Jutro i tebi" rekao je svojim jutarnjim dubokim glasom. Obrazi mi opet gore.

Gleda on mene, gledam ja njega. Oči u oči.

"Ja i dalje nevjerujem" rekao je nakon par minuta.

"Nevjeruješ što?"

"Da smo skupa." nasmijala sam se. Ni ja nevjerujem, ali hvala ti Bože da je tako.

Približio mi se i dao lagani poljubac.

"Trebali bi ustati" odmaknuo se od mene.

"Može samo da vidim koliko je sati" okrenula sam se i uzela mob s noćnog ormarića. 12:57. " opet smo prespavali cijelo jutro. " okrenula sam mu mobitel.

"Mogli bi se počet spremat, u dva su rezultati" rekao je te se ustao.

Vratila sam pogled na mob i taman mi je stigla poruka od profe.

Čekam vas u školi petnaest do dva.

Odgovorila sam joj s jednim ok i obavjestila Jakea.

...

" I šta misliš kako smo prošli" pita me Jake na ulasku u školu.

"Pa nebih znala. Mislim svejedno mi je. Došla sam do državnog tako da...."

"Lako tako."

"Šta oćeš i ti si do državnog došao"

"Ma znam, al opet to je državno, zar te nimalo ne brine."

"Ni najmanje" odgovorila sam samopouzdano. Nismo ni primijetili, a već smo stigli do učionice.

Svi su se gurali na pano pored učionice.

Jake i ja smo se istovremeno pogledali zbunjenim pogledima. Primjetila sam našu profu kako pokušava izać iz te gomile.

Kad je došla do nas bila je zadihana.

"Dobri ste VI. Dobri, dobri." zbunjeno smo ju pogledali.

"Oboje ste u prvih 5. Jake je 4, a Alex prva" čeljust mi je pala. Nemoguće. Onaj jedan mi nije bio točan sigurna sam. Potrčala sam prema panou i progurala se. Pogledala sam popis.
1. Alex Milingcraft- 79/80. Kaj niko nije imao 100%. Ma dajte ljudi. Uvijek taj bod.

Polako sam se vraćala do njih i dalje prihvaćajući situaciju.

"Ja. Ne. Vjerujem." rekla sam u tiho a već u drugom trenutku počela sam skakati od sreće. Premda su me Jake i profa malo čudno gledali nastavila sam skakati dok me netko nije smirio stavivši mi ruku na rame.

Okrenula sam se i ugledala Chrisa.
Automatski sam ga zagrlila koliko sam bila sretna.

"Ne. Mogu. Disati..." jedva je izustio na što sam ga pustila i čula smjeh sa strane Jakea i profe.

"I koja si?"

"Koji si ti?"

"Prvi sam pitao"

"Prva" nasmijala sam se od uha do uha." Ti?"

"A sedmi, al dobro. Ionako mi se nije dalo ić." pognuo je glavu. Pogledala sam Jake tražeći ikakav savijet no ništa. Vratila sam pogled na Chrisa i podigla mu glavu.

"Vrijedi li i dalje onaj poziv na utakmicu?"

★nadam se da vam se sviđa

Lysm★