Zaboravi broj mog telefona🔚

1

"Ne želim zvati policiju. Daj da se nagodimo."

Od njegovih riječi progutam knedlu u grlu. Svakako u jako sam lošoj poziciji. Ne trebam još izgubiti i vozačku.

Na koncu pristala sam te smo odvukli svoja auta te sjeli u jedan kafić. Kada smo sjeli naručili smo. Konobar me gledao blijedo dok sam ja pokušavala spojiti naočale, ali nije im bilo pomoći.

"Donesite i leda u krpi."-kaže mu nevolja koja je sjedila ispred mene. Kada je otišao stavim naočale sa strane stola i briznem u plač.

"Oprosti stvarno. Nisam namjerno."-kažem te iz torbe uzmem maramice.

Gledao me sa smiješkom, ali nešto ovdje nije bilo u redu. Iako se smiješio oči su mu gorile od srdžbe. Kako je moguće da tako plave oči mogu izgarati? Kada mu uzvratim pogled shvatim da nešto smjera. Što li mu se mota po glavi. Po izgledu bih zaključila da je iz pristojne obitelji. Ne mislim samo na odjeću i skupi sat na ruci već na njegov stav i držanje. Nije isijavao onom seljačkom aurom kao što većina njih zna. Čak mu ni moj bivši zaručnik nije bio ni do gležnja, a smatrao se kao jako dobar ulov.

Čekao je strpljivo dok se nisam smirila i ispraznila cijeli paketić. Potom ga pogledam začuđeno.

"Zašto buljiš tako u mene?"

"Tko bulji?"-upita ne skrečući pogled s mog modrog nosa.

"Ti."-kažem mrtvo ozbiljno.

"Čini ti se. Udarila si glavom."

Pogledam ga sarkastično.

"Prijeđimo na stvar."-kaže te zastane kada konobar donese piće i krpu napunjenu ledom.

"Hvala."-uzvratim mu ljubazno kada mi preda krpu u ruke. Na tren mi se učinilo kao da mi je namignuo, ali tu pomisao sam odmah odbacila čim se udaljio.

"Nudim ti dvije opcije."-kaže strpljivo.

"Slušam."

"Ili ćeš platiti popravak-"

"Ali-"

"Ili ćeš raditi za mene."

Pogledam ga upitno.

"Kako misliš-"

"Nešto kao potrčko. Kada god nešto zatrebam biti ćeš mi na usluzi."

Nasmijem se nervozno. Ne mogu vjerovati što je upravo provalio.

"Što... Ti..."-počela sam mu mahati prstom pred nosom.

"Ako možeš platiti popravak još bolje. Samo da ti napomenem. Svi dijelovi su ručno rađeni."

Kada je ovo rekao utonem u stolicu. Najradije bih istog trena nestala.

"O kakvim uslugama se radi? Možeš odmah zaboraviti na one."

"Koje?"-nasloni se laktovima na stol. Zadirkivao me.

"Nije mi do šale."-kažem mu ozbiljno škiljeći očima. Imam poveću dioptriju i jedino što sam vidjela od njega bio je njegov obris.

"Naravno da ne. Nisam takav-"

Zazvoni mu mobitel. Ofmah se smrkne.

"Oprosti."

"U redu je."

Javi se na mobitel. Smiješak mu je ofmah nestao s lica. Bio je smrtno ozbiljan.

"Ma o čemu ti."-kaže te onda dugo zašuti. Netko mu je očito objašnjavao nešto.

"U redu. Vidimo se."-kaže te poklopi. Potom pogleda mene.

"Imamo li dogovor?"

"Da..."-kažem nimalo oduševljeno.

"U redu. Vidimo se uskoro."-kaže te plati račun i krene izaći.

"Čekaj!"-pozovem ga natrag. On se okrene upitno.

"Mogu li dobiti tvoje ime?"

"Ne možeš, Gina."-kaže te izađe. Ostala sam ukopana u mjestu. Upravo me otpilio ispred polupunog kafića.

Sjela sam natrag posramljeno tražeći broj svog starijeg brata Gabriela. Kada sam mislila da se neće javiti začujem njegov glas.

"Halo? Gina?"

"Gabriele trebam tvoju pomoć."

Za 15tak minuta njegov auto se parkirao iza mog. Izađem iz kafića. Gledao je u moje auto iznenađen. Kada sam došla do njega pogleda me šokirano.

"Jesi dobro!?"

"Da. No naočale su skršene."

"Što se dogodilo?"-upita dok je kružio oko auta.

"Zabila sam se u auto ispred sebe."

"Hm neobično za tebe. Ti odlično voziš."

Slegnem ramenima potišteno. Odlučila sam mu preskočiti onaj dio nagodbe s kretenom.

"Izgledaš užasno. Je li se nešto dogodilo danas?"

Kada me to upitao opet briznem u plač. On me isti tren zagrli kako ljudi okolo ne bi pomislili da sam prpuhala totalno.

"Hajde. Reći ćeš mi na putu kući."-šapne mi na uho dok mi je pomicao pramenove s lica.

"Neću kući."-kažem razdraženo. Moji nisu odobravali zaruke s Maxom. Zbog toga sam se iselila iz kuće nakon burne svađe. Mrzim pomisliti da su možda bili u pravu.

"U redu. Onda u tvoj stan?"

"Može."

Vozili smo se u tišini. U stan smo ušli još tiše. Kada smo ušli umorno otvorim prozore i pokažem mu prema dnevnom boravku. Dok je on mijenjao programe na televiziji ja sam skuhala kavu i stavila ju na stolić. Mjerkala sam situaciju. Znam da je eksplozivan i kada bi mu rekla istinu Max ne bi ostao u jednom komadu.

I on je razmišljao i pretpostavljao što se događa. Čitam ga kao otvorenu knjigu. Iako se pravi da je cool i smiren tip zapravo je upravo suprotno. Sjednem nasuprot njega nervozno lomeći prste.

"Gle... Jutros smo ja i Max-"

Prekine me zvonjava na vratima. Netko je bio vidno nestrpljiv. K vragu ovo je sigurno Max.

"Tko je to?"

"Samo tren."-kažem te odem do vrata. Otvorim ih ljutitog pogleda. To je stvarno bio Max.

"Kako misliš da prekidaš sa mnom!? Sutra nam je vjenčanje!"

Izgovarao je ove riječi kao da se ono jutros nije ni dogodilo. Čak je imao obraza glumiti da je žrtva.

"Što se mene tiče nije. Uzmi svoje stvari i gubi se odavde."-kažem hladno.

"Što se ovdje događa?"-iza mene se pojavi Gabriel. Bio je za pola glave viši od Maxa. Gledao ga je s visoka kao predator.

"Ah vidim odmah si se potužila svojima. Ma bravo."

"O čemu ti idiote glupi."-sada mi je pukao film. Odem u spavaču sobu upozorivši Gabriela pogledom da ne radi gluposti. Nije dopuštao Maxu da uđe u stan. Dok sam u sobi spremala njegove stvari čula sam kako se prepiru na pragu.

Kada smo upali u ozbiljnu vezu dopustila sam mu da se useli kod mene. I to mi je bila jedna od najvećih grešaka u životu!

Dok situacija nije podivljala na brzinu izvučem kofer iz sobe pa kroz hodnik sve do praga.

"Evo ti! Gubi se!"-kažem te stavim kofer pred njega.

"Ti kujo. I bolje da sam završio s njom nego s tobom!"

"Što on to priča!?"-sada je i Gabriel gubio živce.

"Mrš!"-prosikčem.

"S tvojom sestrom sam bio zbog novca i stana. Varam ju od samog početka-"

Nije ni završio, a Gabriel mu je pospremio šaku u lice. Ovaj je teturao unazad dok je Gabriel išao za njim.

"Pusti ga! Neka ide stoka."-kažem dok sam vukla Gabriela nazad. Kada sam ga odvukla od ovog idiota uzmem kofer i bacim ga na njega.

"Ne pojavljuj mi se više na oči!"

Novi nas