Zaboravi broj mog telefona🔚

30- Okupljanje

Ana P. O. V. 's

"Kako misliš da se nije javila? Gdje je mogla otići?"

Kaže nervozno Gabrijel šetajući stanom. Pokraj njega je stajao njegov trudni krpelj, Lily. Došla je iz čiste znatiželje, a ne zabrinutosti. Nikada mi se nije previše sviđala. Iako smo praktički svi skupa odrasli. No nešto me još više mučilo od nje, a to je Ginin odlazak. Nešto u meni je vrištalo da je u opasnosti. Čudan osjećaj. Kao da imam ogroman kamen na prsima.

"Nešto nije u redu. Ne bi onako izjurila iz stana da je mislila pobjeći." - kažem s brigom koja me izjedala.

Netko pokuca na vrata te brzo uđe. Bila je to Adamova sestra Mimi.

"Bok Ana. Gabrijel." - pristojno nas pozdravi te uđe u stan i spusti kapu trenerke.

"Što će ona ovdje?"-drsko i zajedljivo kaže Lily. Odlučimo ju ignorirati.

"Dobro je što si uspjela doći. Nisi rekla Adamu?" - upitam ju očekujući da će mi odgovoriti kako sam se nadala.

"Ne... Nisam ni imala vremena. Hitno je otišao po očevom pozivu."

"Dobro da mu nisi. Možda nam možeš ti pomoći povući veze? Nestala je bez traga, a na mobitel se ne javlja."

"Ana draga dat ću sve od sebe. Idemo redom. Prva osoba koja bi mogla nešto znati je Kasandra..."

"Ok. Nazovi ti nju, a ja ću Karla."

"Karla?" - upita ne Mimi zbunjeno.

"Tko je Karlo? " - sada je Gabrijel sumnjičavo gledao u moj mobitel dok sam tražila njegov kontakt.

"Jedan seronja." - odgovorim kratko.

Dugo je trbalo da se javi. Naposlijetku kada sam krenula poklopiti javio se. Nije zvučao dobro. Pijan je.

"Reci srce." - glas mu je tmuran i hrapav.

"Karlo. Je li ti se Gina javila na mobitel?"

"Hm. Možda je, a možda i nije. Zašto pitaš Ana?"

"Ma daj Karlo ne igraj te igrice sa mnom."

"Ljubavi smiri se. Nije se javljala. Zašto?"

Pogledam Mimi koja je razgovarala s tom Kasandrom. Gestom mi pokaže da ni ona ne zna gdje je Gina. Od muke zaplačem.

"Ana? Zar plačeš?"

"Karlo nema je. Nešto joj se dogodilo. Sigurno je nešto loše-"

"Ana smiri se. Evo me za desetak minuta." - kaže te poklopi.

Kao što je i rekao, stigao je sav razbarušen. Bazdio je po alkoholu. Ništa neobično za njega. Jedan od razloga zašto mi se gadi i zašto ga ne želim pokraj Gine.

"Je li se javila?"

"Ne." - odgovorim kratko dok su drugi buljili u njega bez riječi.

"To... Je... Onaj glumac..." - zamuckujući kaže Lily.

"I meni je drago srce."

"Ženskaroš." - tiho kaže Mimi.

"Laskate mi dame." - kaže te prostrijeli pogledom Mimi.

"Prestanite svi. Zovem policiju."
Posegnem za mobitelom, ali Karlo ga brzo uzme i stavi u svoj džep.

"Oni ti ne mogu pomoći. Nazvati ću jednu staru prijateljicu koja nam može pomoći. Vi se lijepo vratite svojim domovima, a ti Ana." - zastane te mu pogled padne na moj trbuh.

"Bilo bi najbolje da se ne uzbuđuješ."

Kada su se svi razišli ostali smo samo nas dvoje. Neugodna tišina ispunjavala je stan. Natočim mu nešto što obožava, a nije alkohol. Sok od aronije.

"I dalje brineš za mene."

"Ne zanosi se." - brzo mu odgovorim.

"Vidim da ti lijepo ide. Tko je sretni otac?" - osvrne se oko sebe te me opet pogleda . Čašu je već popio naiskap.

"Što te briga?"

"Nemoj tako Ana.. Ipak smo-"

"Nema nas. Ne stavljaj me u istu rečenicu sa sobom."

"Au. To je zaboljelo."

"Odlazi."

"Ne mogu voziti. Pijan sam. Mogu li ostati kod tebe."

"Pješači."

Evo uranjeno malo!

Novi 17.11.!!!