The Door(Croatian)

Uvod

*************************************************
Trailer priče je sa strane,pa ga pogledajte :)
*************************************************

The Door

Još jedan vrisak.Ta vrata kroz koja su prolazili jezoviti zvukovi skoro svaki dan.Moj otac,koji bi se tu zaključao i nebi izlazio satima me pomalo strašio.Nikada mi nije dao da uđem u tu mračnu prostoriju punu tajni.Ta jezovita metalna vrata su uvijek zaključana,a vriskovi iznutra su me držali podalje.Sad,kad sam napunila osamnaest godina sve više sam znatiželjna.Što moj otac radi unutra?Čuli bi se vriskovi,ali kad bi izašao sve je bilo u redu i nije nikada imao ozbiljnih ozljeda,osim par posjekotina.Kad izađe izgleda sretno i kao da se ništa nije desilo.Ovo je sve počelo kada je mama umrla prije jedanaest godina.Otac ju je našao mrtvu usred šume i od tada nije isti čovijek.Ja sam je prebolila,jedva,ali sam uspjela za razliku od njega.Ponekad mislim da je netko unutra s njim.Netko koga nikada nisam vidjela.Kad god bih ga pitala što radi iza tih vrata,samo bi mahao glavom i rekao "Osvećujem tvoju majku.Kad budeš spremna,naslijedit ćeš me."
To me je uvijek zbunjivalo,pa sam prestala sa pitanjima.Rijetko smo pričali.Život s njim je kao da živiš sam.
Nikome nisam rekla o tim vratima osim svojem najboljem prijatelju,Tobyu.On bi me tjerao da nekako otvorim ta vrata i uđem u tu prostoriju,ali ja nemam dovoljno hrabrosti za to.
Rijetko kad bih imala goste u kući baš zbog krikova sa druge strane vrata.

Polako sam se približila tim velikim metalnim vratima.Otac je otišao na posao,pa sam im mogla prići.Stavila sam ruku na taj hladni metal.Trnci su mi prošli tijelom kad sam ih dotakla.Osjetila sam da je netko dotakao vrata sa druge strane.Prestrašeno sam odskočila od vrata.Počela sam se tresti od nervoze i straha.Netko je na na drugoj strani tih vrata,sada sam sigurna.Ali tko?
***

"Pa zašto ih nekako napokon ne otvoriš?"-Toby me je nagovarao.Prolazimo hodnikom do sljedeće učionice.
"Tko zna ko je iza tih vrata.Možda tvoj tata..."-naglo je zašutio kad je shvatio da to nije trebao reći.
"Možda moj tata što?"-znatiželjno sam upitala iako znam što će reći.
"Znam da ovo ne želiš čuti jer ti je tata i voliš ga,ali možda nekoga muči unutra.Možda taj netko treba pomoć,a ti mu jedina možeš pomoći."-protrnula sam od njegovih riječi.Što ako je u pravu?Što ako moj tata muči nekoga tu već godinama,a ja ne poduzimam ništa u vezi toga?Kad god bi mi ta misao pala na pamet,samo bih je odgurnula jer se nisam mogla pomiriti s tim da moj tata muči nekoga unutra.On možda još uvijek nije prebolio smrt majke,ali nebi mučio nekoga zato što je tužan.Nikad nebi napravio nešto tako.
"On je dobar otac,nikada nebi mučio nekoga.Okej?Možda...samo..."-zastala sam tražeći drugo objašnjenje.
"...ne znam što radi tamo,ali sigurno ne muči nekoga.Dobro?"-ozbiljno sam ga pogledala.Izdahnuo je i kimnuo glavom.
"Onda barem popričaj s njim,možda ti napokon kaže što se dešava iza tih vrata."-stali smo ispred učionice.
"Dobro,pitat ću ga."-rekla sam i ušla u učionicu.

***