The Door(Croatian)

5. dio-Dark secrets

Pitam se ima li Zayn curu.Iako ju je imao,ko zna gdje je ona sada.Nije ga vidjela tri godine,vjerovatno je pronašla tamo nekog novog zgodnog,tajanstvenog lika.Nije da me briga ili nešto,samo sam znatiželjna,barem mislim...
Znam ponekad dovesti ljude do ludila kad mi njihovo ponašanje ide na živce.Ipak sve zavisi o mojem raspoloženju.Ako me netko maltretira,a neda mi se kačiti s tom osobom samo ću je otkantati i mirno odšetati,a ako me jako razljuti i uvrijedi mogu se svađati i dva sata ako treba.Najrjeđi slučaj je kada izgubim živce i krenem lomiti stvari.To se dogodilo jednom,nećemo u detalje.Ne gubim lako kontrolu nad sobom,ali zato Zayn da.Pretvaram se da mi uopće ne smeta što živi ovdje par dana,ali mi stvarno dođe da ga izbacim.I sama mogu vidjeti da se i on suzdržava da se ne izdere na mene u zadnje vrijeme.Uvijek je nekakva neugodna tišina između nas,a zapravo vrištimo u sebi uvrijede jedno drugome.Toliko toga se desilo u zadnja dva dana.
Toby je htio danas prije škole provjeriti kako sam tako da je došao bez najave.Pošto sam ja bila u zahodu i "obavljala stvari",nisam čula da netko kuca na vrata.Zato Zayn je.Budala je otvorila vrata.Sišla sam taman sekundu nakon što je Zayn otvorio vrata Tobyu.Htjela sam mu uslikati lice koliko je smješno izgledao.Možda je i pomislio da je promašio kuću.
"Tko si ti?"-pitao je zbunjeno Zayna,a onda je vidio mene."Tko je on?"-ponovio je sav izgubljen gledajući me.
"JA sam Zayn."-odgovorio je odmjeravajući ga.Toby zbunjeno kimne glavom,a onda me pogleda i čeka moje objašnjenje.
"Zayn je moj zaštitar.Tata ga je zaposlio dok je na poslovnom putu.Zaboravila sam ti reći."-izmislila sam što sam brže mogla.Otac nikad nebi zaposlio zaštitara jer ga boli briga za mene.Ja i on bi progovorili pet rječi tjedno samo zato što on ima previše "posla" i nikad me ništa ne pita.Ja bi njega pokušavala navesti na neku temu da popričamo,ali uzalud.Odustala sam.
"Aha…"-Toby odmjeri Zayna i prođe pokraj njega i uđe u kuću.Zagrlili smo se,a on mi je šapnuo."Nisam znao da zaštitari spavaju u kući svojih mušterija."-odvojili smo se i ja sam se se kiselo nasmijala.
"Nije prespavao ovdje,samo dolazi jako rano."-ponovno sam slagala.
"O,prespavao sam ja.Bome je bilo zabavno biti njen zaštitar."-pogledali smo u Zayna koji mi je namignuo,a ja sam ga prostrijelila pogledom.Dođe mi da ga zakoljem kao kokoš.Toby vrati svoj iznenađeno-zbunjeni pogled na mene.
"Mislim da ću…otići sad i ostaviti vas dvoje ovdje da…da radite što ste radili."-prije nego što sam išta mogla reći,izjurio van.
"Nararavno,dođi nam opet!"-viknuo je Zayn sa glavom vani.Zatvorio je vrata i počeo se smijati.I sad stojim ovdje prekriženih ruku preko grudi i gledam u Zayna kako se još uvijek smije Tobyu.
"To nije bilo smješno."-ozbiljno kažem.
"Nije?Jesi li mu vidila lice?"-kaže kroz smjeh.Zakolutam očima.
"Da,sad zahvaljujući tebi imam još stvari za objasniti."
"O,ma daj!Samo mu reci da sam se šalio."-postane ponovno ozbiljan.
"Nije to tako jednostavno Zayn.Ja nisam vrhunski lažov kao neki ljudi."-po izrazu na njegovom licu je skužio da sam pod "neki ljudi" mislila na njega.
"Znači sad sam i lažov?"-ljutito kaže pokazujući prstom na sebe.
"Da,da jesi.Mogu vidjeti da mi nešto skrivaš.Nisam nekakva glupača kakvom me smatraš."-glasnije kažem.
Polako mi se unjeo u lice sa nekakvim psihotičkim osmijehom i rekao."Ti ne znaš ništa o meni!Stvarno misliš da bi nešto rekao kćeri psihotičkog ubojice moje obitelji?I da,smatram te glupačom jer si tek sada skužila da bi mogla otvoriti ta jebena vrata!Ti si kriva jednako kao i svoj otac za sve što se desilo mojoj sestri i ostalima!"-izdere mi se u lice.Šutim jer sam shvatila da nisam ništa trebala reći.Ponovno.Njegove riječi me bole.Sve što je rekao,zapravo je i istina.Ja sam naivna glupača koja ne zna držati jezik za zubima.Suze mi se nakupe u očima.Pokušavam ih zadržati.Ne želim da me vidi uplakanu.
"…Oprosti…"-jedva i tiho kažem,pa otrčim u sobu što brže mogu ostavljajući ljutitog Zayna na izlazu iz kuće. Htjela sam da krene zamnom,da me zaustavi i kaže da nije ništa od toga mislio,ali se nije makao s mjesta.Možda to i zaslužujem.
Zaključam vrata sobe i bacim se na krevet pokraj Aragona koji sjedi i zbunjeno me gleda.Počnem ga češkati po leđima.Odmah se ispruži i legne.
Zašto je otac sve ovo napravio?Samo mi zakomplicirao život.Dodao mu drame koju prezirem.Toliko želim da se vrati i da mi sve kaže.Ne znam što bi uopće mogao reći.Možda će sve potvrditi pognute glave,a možda...možda se niti neće vratiti.Što ako ga ubiju ondje?Što ako Zaynova obitelj bude toliko željna osvete da mu na kraju skliznu nož niz vrat?Onda ću biti potpuno sama,bez ikoga.Sve te mogućnosti me straše,ali još uvijek se nadam da će samo pokucati na vrata i pojaviti se kao da se ništa nije desilo.Koje su šanse da se to dogodi?Nikakve.Ali još uvijek imam nade.Ne želim više plakati i biti slaba cura bez roditelja.Moram postati hlada.Tako će sve biti lakše.Neću se oslanjati na ljude kao što se ni oni neće oslanjati na mene jer je sve lakše kad si sam.Donekle...
Ne mogu više biti cijeli dan u ovoj kući s Zaynom.Bilo je zabavno,ali je sve to samo gluma zbog dogovora koji smo prekršili.Trebam se barem malo udaljiti od njega.Imam još desetak minuta do početka nastave.Ako sada krenem možda zakasnim pet minuta.Spremim sve potrebne stvari u torbu,ostavim Aragonu nešto za jesti i izjurim iz kuće.Na svu sreću nisam naišla na Zayna jer bi situacija bila stvarno neugodna.
“Toby!“-viknem u hodiku škole kada vidim Tobya.Mislim da me izbjegava zbog onoga što se jutros desilo.Kad god bi me vidio odmah bi stao i pričekao me,a sada se ponaša kao da ne postojim.Neće ni da se okrene kad ga zovem.Potrčim za njim u nadi da ga sustignem,pa da popričamo.Jedva to napravim i stavim ruku na njegovo rame.
“Kvragu,Toby...“-uzdihano kažem.Stanemo nasred hodnika u kojem je gužva.
“Hej.“-bezvoljno kaže.Što mu je?Zašto se tako ponaša?
“Slušaj,žao mi je zbog onoga jutros.Zayn se samo šalio.“-brzo kažem,a on gleda u pod.
“Nije u tome problem,znam da se šalio...“-još uvijek gleda u pod.
“Što je onda bilo?“-zabrinuto upitam.Toby se nikada ovako ne ponaša.Uvijek je sretan i hiperaktivan.Mora biti nešto jako loše ako me izbjegava i ponaša se ovako.
Nakon par sekundi tišine napokon progovori.“Tata je...kašljao je krv i teško disao jučer,pa smo ga odveli doktoru...Ispalo je da ima rak pluća.“-tiho jedva kaže.Prekrijem rukom usta od šoka.
“Htjeo sam razgovarati s tobom jutros,ali...“-ne završi rečenicu.Tužno me pogleda na trenutak.
“...O moj Bože Toby...“-ne znam što drugo da kažem.On i njegov otac su uvijek bili bliski.Uvijek je bio dobro raspoložen u blizini njega.Sve bi radili skupa,a to je jedna stvar na kojoj mu zavidim.
Bila sam zauzeta sa Zaynom da nisam skužila da moj najbolji prijatelj treba podršku i nekoga s kim će razgovarati.
“Tako mi je žao...“-ponovno ostanem bez riječi.Zvono zazvoni i svi krenu prema svojim učionicama osim nas dvoje.
“Doći ću kod tebe oko četiri sata popodne poslije škole da popričamo.Uredu?“-upitam zabrinuto.
“Ok.“-tiho kaže još uvijek gledajući u pod.Ne mogu vjerovari da se mojem najboljem prijatelju ovo dešava.
“Pogledaj me.“-kažem mu.Sporo digne glavu.Gledamo se.Vidim da su mu oči pune tuge i suza što mi slomi srce.
“Proći ćemo kroz ovo,uredu?“-držim ga za ramena.Kimne glavom i rastanemo se.

Bacim torbu na pod i sjednem na kauč.Kakvo naporno jutro.Pitam se kakav će ostatak dana biti.Vjerovatno još gori.
“Trebam ti nešto reći.“-energetično u dnevni boravak uleti Zayn.Zaboravila sam da živi samnom još pet dana.
Prestigne me prije nego što sam išta mogla reći.“Samo sam ti htio reći da sam se pretvarao cijelo ovo vrijeme s tobom.Ne mogu biti dobar,ne u blizini tebe jer me užasno nerviraš.Zato od sada pa nadalje neću biti dobar i jadan malen Zayn zbog onog glupog dogovora nego ću biti JA.“-glasno kaže.Iznenadio me je.Samo je ušao i sve mi rekao u lice.To nikako nisam očekivala,ali upravu je.Obadvoje smo se pretvarali da smo ljubazni samo zbog dogovora.Njemu je očito pekipjelo.
“Dobro.“-kažem,na što me on zbunjeno pogleda.
“Ne,nije dobro.Ovih par dana sam se suzdržavao da ti ne prigovaram,ali od sada više neću.Dogovor je službeno ukinut.“-nasmije se na silu.Naš “posebni“ dogovor je trajao jedva pola dana.Krasno.
“Dobro.“-ponovno nezainteresirano kažem gledajući u prazno.Kao što je i sam rekao,neću se više pretvarati.Moja nezainteresiranost ga još više rauzljuti.
“Nije dobro...“-prekinem ga.
“Baš kao i što si rekao,nećemo se više pretvarati,pa ću ti sve odmah reći.Ne želim slušati tvoje gluposti.“-hladna Delilah izađe iz mene.Ostavim zbunjenog Zayna i odem u svoju sobu.Trebam zaboraviti sve stvari koje je moj otac napravio.Ja nisam kriva za to i zato trebam prestati sažaljevati Zayna.Da,žao mi je zbog svega što se desilo,ali sada je to u prošlosti i koliko god bolno bilo da je moj otac mučio ljude moram preći preko toga.Baš kao i što sam prešla preko smrti svoje majke.Trebam ga pronaći i izbaviti gdje god da ga drže zatočenog.On je ipak moj otac i jedina muka kroz koju će on prolaziti je moja ljutnja na njega kad ga izbavim.I to je točno ono što ću napraviti.Ne znam kako,ali hoću.Nemogu dopustit da izgubim još nekoga u svojem životu.

“...i često ga je bolila glava,a jučer je počeo sa kašljanjem krvi,pa smo odlučili da stvarno treba u bolnicu.Napravili su par testova i otkrili da ima rak pluća.“-sve mi objasni Toby.Došla sam kod njega ranije jer nisam više mogla izdržati tren u kući sa dosadnim Zaynom.Sjedimo na njegovom krevetu okrenuti jedno prema drugome.
“Rekli smo doktoru sve što mu se dešavalo i on je odmah rekao da su to simptomi za rak pluća,nakon pretraga ispalo je da je bio upravu.“-tiho kaže.Vidim da mu je teško zbog oca.I meni bi bilo tako.
“Sad moraju odlučiti hoće li ići na kemoterapiju...“-slegne ramenima i pogleda me.
“Tvoj tata puši,jelda?“-upitam,a on kimne glavom.Znam da je pušenje jedno od simptoma raka pluća.Vjerovatno se zbog toga sve desilo.
Duboko uzdahnem i izdahnem,pa kažem-“Earl je žilav čovjek,izvuć će se on iz ovoga,a ti ga trebaš podupirati,ohrabrivati i biti mu podrška."Ok?"-kimne glavom.
“Dosta o tome,što je s tobom i onim Zaynom?“-Toby promjeni temu.On je uvijek iskren samnom,zašto je nebi s njim?
“Toby...Zayn nije moj zaštitar...“-zbunjeno me pogleda.
“Pa,ako nije tvoj dečko,tko je onda?“-zbunjeno upita.
“Tata nije gledao horore u onoj prostoriji,on je...“-zastanem uvjeravajući se da mu trebam reći istinu.“...on je mučio Zayna...“-napokon izgovorim čekajući Tobyevu reakciju.Izgledao je stvarno iznenađeno i usta su mu otvorena u obliku slova “o“.
“A Zayn ne može otići tek do punog mjeseca koji je za pet dana tako da ostaje samnom.“-još uvijek je izgledao kao da je vidio duha.Kada se napokon smirio sve sam mu polako objasnila.Sve što mi je Zayn rekao,a to je malo.Nije mi ništa objasnio i još uvijek sam imala tisuću pitanja o svemu.Možda mi ne želi reći jer je njegova prošlost loša ili jednostavno mi ne vjeruje.Možda mi i ne treba reći.Tko sam ja da ga pitam o njegovoj prošlosti?Ali opet me znatiželja privlači kao nekakav nevidljivi magnet.Mračne tajne su ipak one najzanimljivije.Još uvijek mislim da moj otac nebi samo tako zarobljivao ljude i mučio ih iz iste obitelji.Mora postojati nešto.Nekakav motiv,a možda se odgovori nalaze tamo gdje je i sve počelo-iza metalnih vrata.
***
Bok ljudi!Izgleda da će Delilah ponovno ići u prostoriju gdje je njen otac mučio Zayna da bi našla neke odgovore u vezi njegove prošlosti.Što mislite hoće li uspjeti išta pronaći?
Ako imate kakva pitanja pitajte me u kom i odg vam u sljedećem nastavku

Love ya all,bye!