The Door(Croatian)

3. dio-BrOKen

3.dio-BrOKen

"Kako znaš da je zvučno izolirana?"-stavio je sendvić sa strane.Ne može biti zvučno izolirana,čula sam vriskove.
"Zato što ja nisam nikada čuo nešto sa druge strane,a imam odličan sluh."
"Bio si na svakakvim drogama tamo,možda zbog toga nisi čuo."-pokušala nam naći rješenje.Kad sam ga ja našla bio je bez svijesti.Normalno da ništa nije čuo sa druge strane,bio je zauzet time da ga moj otac muči.Čim pomislim na tatu,odmah mi je muka.Kako ovako osvećuje majku?Ovo što je radio je bolesno.Jako bolesno.
"Možda..."-tiho je rekao.Nešto mi ne govori,ali ga neću tjerati na ništa.Za sada.
"Mogu li znati kako se zoveš?"-pitala sam kad sam shvatila da mu ne znam ime.
"Zayn Malik."-oklijevao je,ali mi ipak rekao.Bilo je ljudi i prije Zayna koje je tata mučio.Da sam bar bila pametna,pa izvukla i te ljude vani.Gdje su oni sada?Jesu li mrtvi?Sumljam da bi ih otac tek tako pustio na slobodu.Zapravo ni ne poznajem oca više.Ne znam za što je sve sposoban.
"Šta je to?"-pokazao je na džep moje jakne.Slika onog dječaka koju sam našla u tatinoj sobi ispod kreveta je virila.Izvadila sam je i pogledala još jednom prije nego što sam je dala Zaynu.
"Našla sam je u kutiji gdje je bio ključ od vrata.Ima još slika nepoznatih ljudi sa takvim očima,ali sam uzela samo tu."-objasnila sam.Zayn je gledao zbunjeno u sliku.
"Ovo je slika mene prije tri godine.Prije nego što me je tvoj otac uhvatio."-ljutito izgovara zadnju rečenicu.Što će mom ocu njegova slika.
"Ali...što će mu tvoja slika?"-zbunjeno sam upitala."I zašto imaš takve oči?"
"Ne znam..."-zastao je."Vjerovatno zbog bljeska kamere."-nalazio je riješenje.Opet mislim da laže.Nešto skriva,a to mo jako smeta.Kod drugih slika ljudi imaju te maglovite oči.Sumljam da je kamera kriva.
"Sumljam da je to zbog bljeska,na ostalim slikama ljudi imaju iste takve oči."-gledam ga ravno u oči da mogu pročitati bilo kakvu laž.
"Ima još slika?"-promjeni temu.Definitivno nešto skriva.Saznat ću što.
"Da...Ajde,pokazat ću ti."-digla sam se sa kauča i otišla u tatinu sobu.Zayn je bio odmah iza mene.
Izvukla sam kutiju ispod kreveta kao i prošli put i otvorila je.Sjeli smo na krevet i dala sam mu slike.Polako ih je listao.
"Tko je ovo?"-upitao je i pokazao sliku mene i mame.Zaboravila sam da su one tu.
"To je...moja mama."-uzela sam je i sve ostale slike sa mjesta gdje je ubijena.Nažalost ih je sve vidio.Stvarno sam smotana.
"Sad mi je sve jasno."-tiho je rekao.
"Što?"-uzbuđeno sam upitala.
"Tvoj otac vjerovatno misli da sam ju ja ubio ili netko iz moje obitelji.Zato me je mučio i zato ima slike cijele moje obitelji."-pokazao je na slike nepoznatih ljudi sa mutnim očima.To mu je obitelj?Ima ih puno.
"Ali zašto bi mislio da ste ju vi ubili?"-uplašeno sam rekla.Mislim da tata nije jednostavno pokazao prstom na njih i odredio da su ju oni ubili.Postoji nešto,nekakav motiv,nešto što bi natjeralo mog oca da tako reagira.Da počne mučiti ljude.
"Ne znam…"-zašutio je.Kad će mi prestati lagati?
"J…jeste li ju…ubili?"-zastajala sam.
"Mi nismo takvi,uredu?Nikada nebi ubili nekoga tko nije kriv."-gleda me.
"Nekog tko nije kriv?Znači ipak bi ubili nekoga."-ljutito sam i pomalo prestrašeno rekla.
"Ne!…Ne mogu ti to objasniti.Nismo ti ubili mamu.Jednostavno ćeš mi morati vjerovati u vezi toga."-uzeo je sve slike svoje obitelji i krenuo ih poderati,ali sam ga brzo zaustavila.
"Treba nam plan za kad se vrati moj otac.Doći će ovdje i pogledati u kutiju.Ne misliš da bi vidio da fale slike?"-nasmijao se na moje riječi što me je zbunilo.
"Misliš da kada prođe kroz ona vrata da će doći do sobe?Napravit će dva koraka i pasti mrtav na pod."-ljutito je rekao.
"Nećeš ga ubiti!"-užasnuto sam rekla.
Još jednom se nasmijao i rekao."Tko će me spriječiti?"
"Izbavila sam te iz one prostorije.Da nije bilo mene još bi uvijek tamo visio nadrogiran i čekao mog oca da te muči.Možda bi čak i umro da nije bilo mene.Duguješ mi,ne želim da mi ubiješ oca."-odlučno sam rekla.
"Što ako te ne poslušam?"-smireno je rekao.
"Onda nisi ništa drugačiji od njega."-ljutito sam rekla vjerujući svojim riječima.Uzdahnuo je i protrljao oči rukom.
"U redu.Koji je plan?"-gleda me.
"Ne znam još,moram razmisliti."-odahnula sam od olakšanja.Mislim da bi Zayn stvarno ubio mog oca.To se ne smije dogoditi.Trenutno ga mrzim i jako sam ljuta,ali još uvijek mi je tata i želim da mi sve objasni.Nadam se da će mi moći objasniti iako znam da ništa neće biti isto nakon ovoga.Zapravo ništa nije isto od mamine smrti.Toliko se bojim njegove reakcije kada dođe kući.Što ako se jako naljuti na mene iako sam ja ona koja bi trebala biti ljuta.Misli mi prekine melodija na mom mobitelu.Zayn me promatra dok uzimam mobitel i gledam tko me zove.Tata.Pogledam prestrašeno u Zayna,a onda se javim.
"Tata?"-nervozno progovorim.Zayn se isti tren namršti.
"Hej malena,zovem da vidim jeli sve uredu tu?"-zvuči obično.
"Da…sve je super."-ne znam što da mu još kažem.Zayn napeto sluša cijeli razgovor.
"Sutra ti je škola?Jesi li naučila sve i napisala zadaću?"-upita,što me zbuni jer me dugo nije pitao to pitanje.Nije se nikada brinuo za mene ili zvučao zabrinuto od mamine smrti.
"Da,jesam.U kojem si gradu?"-lažem u vezi zadaće i pokušavam zvučati normalno jer može lako svatiti da nešto nije uredu u mom glasu.
"U New Yorku sam,budi dobra i čuvaj Aragona.Moram ići sada.Volim te malena."-ostavi me u šoku i prekine vezu.Polako ostavim mobitel na stol i buljim u prazno.Upravo mi je rekao da me voli.On to nikada ne govori.Što mu je?Što ovo znači?
"Jesi li dobro?"-Zayn progovori.Trznem se iz svog transa i pogledam ga.
"Da…Samo,rekao je nešto što me je iznenadilo.To je sve."-zamišljeno kažem.
"Rekao ti je da te voli?"-upita.
"Da.Kako si znao?"-zbunjeno upitam.
"Čuo sam.Zašto te je to iznenadilo?"
"Nikada to ne govori,nikada.Mislim da nešto nije uredu."-zabrinuto kažem.Ponovno uzmem mobitel u ruke i utipkam tatin broj.Zvoni,zvoni i zvoni.Javi se sekretarica,a moja nada potone.
"Nešto nije uredu Zayn.Osjećam to."-protrljam lice rukama.Sav ovaj stres,mrzim ga.Što god napravim,kao da me prati.
“Žao mi je Delilah,tvoj otac...on je mučio mene i članove moje obitelji godinama.Morao sam nešto poduzeti.“-čvrsto govori.Grozna bol mi se pojavi u prsima.
“Š..što si mu napravio?“-mucam.Oči mi postaju vlažne i suzdržavam se da ne zaplačem.
“Morao sam se osvetiti,napravio mi je stvari...ne samo meni...nego i mojoj...sestri...“-pogleda u pod.Na čas mi ga je žao.Žao mi je zbog svega što mu je moj otac napravio i njegovoj obitelji.
“Ali ne brini se,nije mrtav.“Nisam mogla više izdržati.Suze mi poteku obrazima.Tata je napravio grozne stvari i zaslužuje sve ovo,ali ga još uvijek volim.
“Da!I sve to zaslužuje,ali mi je još uvijek otac!N...ne mogu.“-dignem se sa kauča uplakana,uzmem jaketu sa vješalice i otrčim prema vratima.Zayn me pokuša zaustaviti,ali izađem i zalupim vrata.Suze teku mojim vrelim obrazima.Ne mogu se suzdržati.Sve ovo je katastrofa.Otrčim u šumu koja se nalazi par metara iza kuće.Ne želim da me itko vidi uplakanu.Slabu.Cura bez majke koja će uskoro ostati i bez oca.Što ću onda.Sama samcata.
Ne znam ni gdje sam,trčim i plačem.Slomljena.Preskačem grane i jedva išta vidim od suza.Zapnem za nešto i padnem na pod pun lišća.Ne potrudim se ustati.Ostanem sklupčana i uplakana na hrskavom lišću čekajući neko čudo.Nešto što će riješito ovu strku.Ovu bol u prsima.
***
Osjetim nešto mokro na obrazu.Polako otvorim oči i ugledam Aragonovu njušku iznad mene.Ogledam okolo i shvatim da sam još uvijek u šumi.Zaspala sam ovdje.Sjetim se jučerašnjih događaja i suzdržim se od još suza.Počeškam Arija po glavi.
“Kako si me našao mali?“-protrljam oči i ustanem.Ari zalaje i maše repom.
“Hajde,idemo kući.“-jedva se nasmiješim i krenemo.
“Gdje si bila?“-Zayn je počeo sa ispitivanjem čim sam ušla u kuću.
“Šta te briga.“-ljutito kažem.Gurnem ga i krenem s Aragonom u sobu.
“Čekaj...“-prije što je nešto rekao ponovno mu zalupim vrata sobe u facu i zaključam ih.Aragon legne na moj krevet.Gleda me nekim tužnim pogledom.
“Delilah,molim te....“-uzdahne sa druge strane vrata,pa nastavi.“Ne razumiješ što mi je tvoj otac sve napravio.“
“Znam to i žao mi je.Samo me pusti da sve to prihvatim.“-naslonim se na vrata.
“Gle,ti nisi kao tvoj tata i drago mi je zbog toga.Zahvalan sam ti što si me izbavila iz one prostorije i oslobodila od njega,ali moraš razumjeti da ne mogu samo sjediti ovdje dok on sretno hoda ulicama bez ikakvih briga dok sam ja i pola moje obitelji godinama bili iza tih vrata pod njegovim nožem.Ne znaš kako je kada saznaš da ti je sestra nađena usred šume sa stotinu uboda nožem i ranama.“-osjetim bol u njegovu glasu.Nakon par sekunda odlučim prekinuti tišinu.
“Našli su moju mamu u šumi.Imala je ugrize svuda po sebi.Nešto ju je napalo u toj šumi.Nekakva životinja,a najgora stvar je da sam je ja našla.Tata i ja smo odlučili da će on reći da ju je našao jer me je htjeo poštediti ispitivanja.Nikada nije bio isti čovjek od tog dana,a onda nakon par mjeseci počeli su svakakvi zvukovi i vriskovi sa druge strane.“-prisjetim se svega.Toga dana kad sam ju našla mrtvu.Raskomadanu.Shvatim da se nije samo moj otac promjenio od tog dana,nego i ja.

***

Bok ljudi.Evo ga još jedan nastavak.Žao mi je što nisam dugo postavila nastavak.Škola je počela i želim popraviti svoj uspjeh ove godine.Nadam se da razumijete.Od sada,pa nadalje nastavci će biti postavljeni jednom tjedno.
Recite mi u kom što mislite o ovom nastavku.