Slatka igra

3.Nova strana zivota

Probudila me je glasna zvonjava alarma i vibriranje telefona koji mi je tresao ceo krevet. Obicno bih ga ugasila i nastavila da spavam, ali sada sam znala da moram da ustanem. Tiho sam opsovala i podigla se u sedeci polozaj. Uzela sam telefon i pogledala koliko je sati. 06:00. Imam dovoljno vremena da se spremim i spakujem. Tiho sam ustala kako ne bih probudila ostale i otisla do kupatila. Pogledala sam se u ogledalo. Tamno plava kosa mi je bila rascupana, oci sanite, a lice bledo sa tamnim podocnjacima. Nista novo. Obavila sam jutarnju higijenu, zatim sam izasla iz kupatila i krenula da se pakujem. Brzo sam spakovala sve to sam imala, pa sam razmisljala sta da obucem. Ipak trebalo bi da ostavim dobar utisak.Odlucila sam se za crne duboke farmerke koje su odlicno isticale moje kukove i zadnjicu, kratku belu majcu sa natpisom koja mi je malo pokazivala stomak i preko nje moj omiljeni roze duks sa kapuljacom i naravno crne starke. Bas cu ovako ostaviti dobar utisak, izgledam kao da sam posla na neku zurku. Ali bas me briga, pa ne idem u manastir. Mislim da sam odlicno izgledala. Zatim sam uzela cetku i pocela da se cesljam. Volela sam to to sam prirodna plavusa, ali me je izludjivalo koliko mi je kosa divlja i neukrotiva. Bas kao ja, pomislila sam. Nasmejala sam se na tu misao. Uspela sam nekako da je ocesljam, a da izgledam pristojno. Odlucila sam da stavim malo maskare kako bih istakla svoje braon-zelene oči i prekrila podocnjake i malo parfema. Pogledala sam se u ogledalo. Odlicno. Ponovo sam pogledala na sat. 07:45. Imam jo 5 minuta. U zurbi sam telefon ubaci u dzep od duksa, uzela sam ranac i kofer i krenula ka vratima. Polako sam ih zatvorila i krenula u prizemlje. Tamo me je vec cekala gospodja Smit i neki nepoznati čovek koji je verovatno vozač.
-Gospodjica Tejlor nas je, napokon - podrugljivo je rekla. - udostojila svog prisustva. - dodala je, usiljeno se osmehnuvsi. Stavila je ruku na bok i nabusito me pogledala.
Kakva divna zena.
-Gospodjo Smit, jel imate supruga? - znatizeljno sam pitala. Trgla se na moje pitanje i zaskiljila.
-Imam, zasto? - brecnula se.
-I ziv je? -pitala sam, podigavsi obrve. Razrogacila je oci i uvredjeno me pogledala.
-Zasto ne bi bio ziv?
Pomislila sam da je umro od muke.
Suspregnula sam smeh i povukla sam kofer za sobom.
-Molim vas, kazite mu koliko je srecan sto vas ima.
Jadan covek, pomisila sam, osmehnuvsi se.
Kako je ziv? Koja je natprirodna pojava?
-Naravno da je srecan. - odbrusila je. -I zar nisi mogla da obuces... nesto diskretnije? - pitala me je, isavsi pored mene.
-Zao mi je, ali diskretnu... - rekla sam, dovukavsi kofer do vozaca koji je stajao pored gepeka. -odecu ne posedujem. Ali, zaista mi se svidja vasa odeca. - Odora, pomisila sam. - Gde ste je kupili? - pitala sam. -U manastiru?
Ozlojedjeno me je pogledala razrogacenim ocima.
-Hvala Bogu, sto ti od danas nisi moja briga. - zustro je rekla, zaobisavsi auto. Podigla sam pogled prema nebu, uzdahnuvsi.
-Zaista hvala Bogu.

Probudila sam se kada je auto naglo stao. Gotovo sam udarila glavom od sediste ispred sebe. Trgla sam se kada su se vrata auta zalupila za gospodjom Smit.
Ova zena je prava goropad iz pakla.
Uzela sam svoj ranac i posegnula rukom prema bravi na vratima auta. Naglo sam je povukla... kada sam videla gde me je goropad iz pakla dovela.
Moj dom.
Provukla sam glavu kroz prozor, razrogacivsi oci na gospodju Smit.
-Zasto ste me doveli... ovde? - pitala sam, udarivsi glavu od karoseriju auta.
-Ne budi dete, Makenzi. I dodji.
I... posla sam za njom.
Sta sam mogla da uradim?
Mada mi smo prosle prvi sprat, drugi i treci i stale na cetvrtom.
Gospodja Smit je pozvonila na vrata iza kojih sam odrastala i pogladila svoju suknju.
Potom... potom sam shvatila da je prava goropad iz pakla iza istih vrata.