Slatka igra

5.Edvardson

Sedim u prokletom klubu zbog Kamerona.

I... razmisljam o osveti dragoj Makenzi.

Draga je ona dodjavola.

I... izbegavam namigivanje i osmehivanje napadne tri zene.

Nikada ne bih povredio Makenzi, mada je ona bilion puta povredila moj ponos, ego i... moju sujetu.

Nikada se ne igrajte sa muskarcevim ponosom, egom i... sujetom.

Znao sam koliko izludjujem Makenzi. I setio sam se, kada se Oli pitala da li da Makenzi bude u Lukovoj sobi ili da bude u njenoj, a ona u dnevnom boravku... koliko sam bio brizan.

Brizan do kurca.

Za moju majku, da, kada sam rekao da bi Makenzi trebala da ima svoju privatnost (koju pored Luka, u njegovoj sobi, ne bi imala) i dodavsi da se ne bi osetila prijatno u Livinoj sobi kada bi znala da ona spava na sofi, u dnevnom boravku.

I tu se pojavljujem ja, njen junak.

Dobro... za nju...anti-junak.

Mili, to je divno od tebe. Zaista se ponosim tobom.

Zacerekao sam se, setivsi se majcinih reci. Uzeo sam gutljaj viskija, presavsi prstom preko oboda case.

-Sta je sa tobom? - zabezeknuto me je pitao Dzejms.

Slegnuo sam ramenima, spustivsi casu na sto i ustavsi.

-Idem kuci. - priznao sam, zaobisavsi sto... i potiskajuci zelju da potrcim.

Ili da se bacim na sve cetiri kako bih brze stigao.

Dzejms je zblanuto podigao obrve.

-Kuci? Dosli smo pre pola sata. - promumlao je.

Da... ali ja kuci imam malu zlobnu zanimaciju zvanu Makenzi Tejlor.

-Ne znam ni zasto sam dosao. - rekao sam, udaljivsi se korak od stola i pogledavsi vrata. -Vidimo se sutra! - viknuo sam, gurnuvsi momka koji je stao ispred mene kako bih projurio kroz masu ljudi prema vratima.

Osetio sam se kao kugla za kuglanje kada su ljudi poceli da se teturaju i posrcu...ups i padaju.

-Edvardson!

Naglo sam stao, pogledavsi preko ramena osobu koja me je oslovila imenom.

Budala Kameron... ko bi?

Podigao je ruke, provukao prste kroz plavu kosu, i siroko se osmehnuo.

-Gde ces ti?

Procistio sam grlo, plitko uzdahnuvsi.

-Kuci. - odvratio sam, ravnodusno trepnuvsi.

Zasto oni moraju da znaju za Makenzi?

Duboko sam uzdahnuo kada su poceli Logan i Dzejms da nam prilaze.

-Koji ti je kurac, Edvardsone? - viknuo je Dzejms kako bi se cuo pored muzike. -Celo vece se osmehuje kao zli genije, a sada... - mahnuo je rukama.

Pa recenica ce mu ostati na... a sada, da znate, zato sto je pijan.

-Makenzi se jutros doselila kod mene. - priznao sam.

Sve troje su podigli obrve i razrogacili oci.

-Makenzi? Koja Makenzi? - pitao je Logan, prebacivsi ruku preko Dzejmsovih ramena kada je posrnuo.

-Makenzi Tejlor. - objasnio sam.

-Kuckasta Makenzi? - prasnuo je Logan, iscerivsi se.

-Duge noge...

-Mrsava...