Slatka igra

19. 007

-Kako to da – poceo je Logan. – ti Makenzi zivis sa Edvardsonom?

U mene su piljili on, Dzejms i Kameron koji je seo pored Nikol.

-Makenzi, ne moras ... - rekao je Edvardson koji je prelivao jagode cokoladom.

-Ne, ne... zasto da ne znaju? – pitala sam. –Pre cetiri meseca sam trebala da se preselim sa majkom kod njenog – Uzdahnula sam. –decka. Ko ne zna, ali mislim da znate, ona i ja smo zivele od mog rodjenja u zgradi u kojoj su Edvardson, njegov brat i majka. Kad sam imala deset godina oni su se doselili i od tada smo Lu i ja postali kao sijamski blizanci. – priznala sam. – I moja majka je bila odlucila da se preselimo trista kilometara od njega, Nikol – proslosti – i svega sto sam ja znala. Ja sam ekscentricna i impulsivna, priznajem.

-Buntovna. – dodala je Nikol.

-Da sam sela i rekla sebi: 'Makenzi, povredice je', mislim da se ne bih u dva ujutru – Nikol je pocela da se smeje, a ja sam sa njom.

-Spustala niz oluk, zar ne? – pitala je. Prekrila sam rukama lice.

-Makenzi 007. – rekao je Edvardson pocevsi da se smeje sa ostalima.

-Nisam se ni ogrebala. – rekla sam.

-Zato je pala na Nikolasa i polomila mu ruku.

Zabacila sam glavu.

-On je smotan kao sarma, Nikol. – rekla sam.

-Mislim da bi se njega stideo i Trapa iz Strumfova. – odvratila je. Edvardson se zagrcnuo sa jagodom kad je poceo da se smeje.

-Ko je Nikolas? – pitao je Dzejms.

-Moj brat. – rekla je Nikol. –Nikol i Nikolas.

-Pateticno. – prosaputala sam.

-I?

-Ostavila sam majci razglednicu iz grada u kojem je ziveo Tomas, to je njen decko, i naskrabala sam na njoj 'Srecan put na kojem ces biti bez mene'. Znam da je to bilo okrutno ali – Slegnula sam ramenima. – to sam – besna - ja. – Pogledala sam Kamerona. Piljio je u mene kao osoba koja me razume. – Ona se preselila, a ja sam se uselila kod Nikol i njenog brata. Pored skole radila sam u kaficu vikendima. Posle mesec dana na vrata su nam pokucali socijalni radnici. – rekla sam. Nisam znala ni kako ni zasto. –Mislila sam da ih je Veronika zvala ali nije. Oni su zvali nju. Postali su arheolozi nase proslosti. Otkopali su – Ja ne bih bila ja kad ne bih gestikulirala rukama. – nas pre dve godine, tri, cetiri, pet, deset. Znali su i ono sto ja nisam. Ne znam zasto ali mislili su da moja majka nije za roditelja. – Zar zaista ne znas zasto ili lazes sebe ili njih? –I rekli su mi kako cu biti sa hraniteljskom porodicom. Posle tri meseca je Olivija uspela da postane moj staratelj. U Edvardsonovom sam stanu jer u njenom nije bilo sobe za mene. – I zato sto je hteo da mi pije krv na slamcicu. –Plavokosa jesam ali kurva nisam. – rekla sam iscerivsi se. Nikol je pocela da se smeje kao i Edvardson, a Logan i Dzejms su zblanuto piljili u mene. Oni su to prespavali.

Kamerove plave oci su bile mutne kao nebo pred oluju i hladne. Mislim da su to bile oci muskarca koji je znao da je sjebao.

-Vas odnos? – pitao je Logan.

-On je... spontan. – rekla sam.

-Niste spavali? – Odmahnula sam glavom. –Zasto?

-Moze se reci da gospodin Edvardson hoce da imamo emotivni odnos pre seksualnog.

Dzejms je poceo da pilji u njega.

-Ti to hoces?

-Da. – odvratio je.