Slatka igra

11. Feniks

Sta bi bilo kada bi bilo?

Sta bi bilo da sam imala oca pored sebe?

Sta bi bilo sa mnom?

Sta bi bilo sa mojom majkom?

Kroz suze sam pogledala svoje ruke koje su drhtale.

Bacila sam telefon koji mi je bio u ruci.

I kada se razbio od zid - osetila sam se isto.

Potom sam se zapitala: Da li mogu i da placem?

Nisam mogla.

I zapitala sam se: Sta se desilo sa istim suzama?

Kao da su tu, ipak, ali u meni - kada bih zaplakala svaka suza samo postaje deo one celicne konstrukcije, nas, jacih, ali tuznijih, i uz svaku novu suzu postajemo sve celicijni - jaci, ali i tuzniji.

Kao kiborg, pomislila sam.

Sazivis se sa bolom.

Podigla sam pogled na muskarca koji je stajao ispred mene.

-Da li znas sta nekada zelim? - pitala sam ga i podigla obrve.

Prodorno je piljio u mene.

Kao da ne zna sta treba da radi.

-Prosvetli me. - promrmljao je.

Otvorila sam ormar i izvukla iz njega prve farmerke i majcu koje sam videla.

-Nekada - rekla sam.

Da li je to samo nekada ili svaki dan?

-zelim da se prvo izvicem koliko mogu na nekoj livadi, na kojoj nema ljudi kao ni u njenoj blizini zatim da se lansiram u kosmos - skinula sam njegovu majcu sa sebe - u jednom pravcu - naglasila sam.

Da li da obucem brushalter?

Ne mogu.

Ko ga jebe.

Navukla sam usku, belu majcu koja mi je bila do pupka i u kojoj su mi se videle bradavice.

Ali da li je to bitno u trenutcima u kojima zelite da se lansirate u kosmos?

Naravno da nije.

-I da izumrem poput dinosaurusa!

Ponovicu, naravno da nije.

Obukla sam farmerke i pocela da cesljam kosu.

-Za sada znam samo za livadu na kojoj mogu da se izvicem.

Edvardsonov pogled je bio fiskiran za moje lice.

Iako sam bila gotovo gola pred njim on je samo piljio u moje lice - izgledao je kao da me ne slusa.

U moje oci - slusao ton i boju mog glasa, izgovor reci - zapravo cuo je ono i sto nisam rekla.

-Hajde da me odvezes. - promumlala sam i prosla pored njega.

-Na livadu?

-Da... na kakvu jebenu livadu? - prasnula sam.

-Do sada si pricala o livadi i rekla "Ajde da me odvezes." - rekao je, otvorivsi mi vrata.

Zblanuto sam treptala.

-Do jednog kafica.

-Kafenises, dakle. - podrugljivo je rekao. -Sa kim?

-Sa jednim momkom.

Pogledom sam mu rekla 'cuti' kada je razrogacio oci.

-Jedan momak - cinicno je rekao. - ce da ispija kafe sa tobom, a ja cu da te vozim? - viknuo je.