Slatka igra

34.Gospodin Pogresno Savrseni

Nemojte misliti da je bilo seksa posle Edvardsonovog: 'Mislim da si pre deset minuta pocela nesto, zar ne?' Nije ga bilo.

Gospodin je kad sam mu skinula bokserice izgledao kao baba na pijaci koja ne zna da li da kupi paradajiz sa kartonom na kojem pise 'Domaci' ili 'Ne prskani'

"Mislim da" Poceo je tada navukavsi bokserice. "ne bi trebali da imamo seks ako nismo u vezi."

Pitala sam sebe tada, da li on to mene zajebava?

Da li moze to da kaze osoba koja je imala odnose sa devojkama po toaletima i hotelskim sobama? Ne moze, zar ne?

"Hoces da kazes" Bila sam so-ki-ra-na. Mislim da ste i moj izraz lica tada mogli podeliti na slogove. "da ce i to da li cemo mi imati seks zavisi od mene?"

"Rekao sam ti da necu sa tobom imati kres-kombinaciju, Makenzi. I neces me prevesti zednog preko vode kao sto si u San Francisku."

Hoces li da se kladimo u to, Edvardsone?

-Vracas nas odnos na ne jos, zar ne? – pitala sam ga. Gospodin je piljio u teglicu kavijara od dvesta dolara.

-Makenzi, u supermarketu smo.

-Da necemo posle i u disko? Supermarketi su zatvoreni pre dvadeset godina. Ti i ja- Nikol, Logan, Dzejms i Kameron. – smo u prodavnici.

-Moras da znas sta hoces.

-Ja znam sta hocu ali ti NE ZNAS! – viknula sam.

Edvardson je prisao vitrinama sa mesom a ja sam za njim.

-Ja ne znam? Sta cemo da veceramo?

Da li znate osecaj kada ste besni a osobi sa kojom bi ste se vi svadjali se ne svadja sa vama?

Recicu jedno: erupcija vulkana Tambora koja se desila 1815-te godine u Indoneziji. Odnela je 80.000 zivota.

Mislim da je dvesta godina kasnije Tambora eruptirala u meni.

-Znas sta?! – Piljio je u izlozene komade svinjetine, junetine i jagnetine. – ti si ti a ja sam ja.

-Sta bi to trebalo da znaci? – podrugljivo je pitao. Zatim je rekao prodavcu da mu isece na snicle kilogram jagnetine.

-Ti kupujes u prodavnicama u kojima voce ima zive boje, izglancane ljuske i stoji u staklenim vitrinama. Morala sam da zalepim lice za staklo da bih poverovala da su jabuke i kruske prave!

-Da li bi se zaista svadjala sa mnom zato sto voce izgleda i suvise lepo da bi se jelo?

Pocelo je oko da mi poigrava.

-Ono nije ananas, Edvardsone – rekla sam pokazavsi prstom na ananas koji je izgledao lepse od moje buducnosti. – ne, ne, ono je supermodel od ananasa. Izgleda uglancanije od mog dupeta! I kosta dvadeset dolara!

-Makenzi, kako si pocela mogao bih ja da ti izglancam dupe sa jednim presavijanjem preko kolena. Bilo bi pravi rival ananasu.

Razrogacila sam oci.

-Ti to meni pretis!? – prasnula sam.

Duboko je uzdahnuo.

-Vices zbog ananasa, krusaka i jabuka, Makenzi, u Harodsu.

-U Harodsu smo zbog tebe! Zasto? Zato sto mister Edvardson nece da kupuje u lokalnim prodavnicama pocrnele banane! Ja – naglasila sam. – kupujem u lokalnim prodavnicama u kojima se ne osecam nedoraslo vocu!

Poceo je da skilji.

-Sta hoces da kazes, Makenzi? Ne radi se o vocu, zar ne?

-Osecam se nedoraslo TEBI! – priznala sam.