Slatka igra

22.Rodbina

-Zar nije star - Aleks je izgledao kao Silvester Stalone ali dvadeset godina mladji od njega. Imao je prosedu kosu i bokserski nos. –da bude akrobata? – pitala sam Jeza. Aleks je bio u belom kombinezonu koji su te veceri nosile akrobate. Izgleda da nije uspeo ni da se presvuce. –Mislim ima pedesetak godina

-Sezdesetak.

Ne bih rekla da ima sezdeset godina. Visok je, misicav i izgleda muzevno ali i kao muskarac koji zna da izgleda kao Rambo. Nadmen je. Kao i moj Edvardson. Zaista, Makenzi? Moj? Recicemo da je to od umora.

Aleks je stao pored stola i poceo da pilji u mene ocima boje viskija.

Zar je on zaista otac moje majke? Otac koji nije ni znao da ima kcerku?

-Ja sam Makenzi. Drago mi je. – rekla sam pruzivsi mu ruku.

-Aleksandar. – Ima njujorski naglasak. –Ti si zaista Gajina unuka?

-Koliko ja znam jesam. – Osmehnula sam se.

Zar ne zna njeno pravo ime? Mislim ne bih ga ni ja znala da nisam videla njeno Grcko drzavljanstvo.

-Ona ima kcerku ili sina?

-Kcerku.

-Kad je rodjena?

-Godinu dana posle njenog nastupa u cirkusu brace Red.

-Neka sam proklet. – rekao je. –Sta je sa njom?

-Mislim da bi vam to mogao psihijatar reci.

Aleks se osmehnuo.

-Nemoj mi persirati, Makenzi. Mislio sam da mi kazes sta znas o njoj.

-Oh – Pocela sam da se smeje. Sta znam o Gaji? – Ima ranc za konje u Santa Monici. – rekla sam. –Ali zasto ti ne bi meni rekao sta znas o njoj?

-To mogu i ja da ti kazem. – rekao je Jez. – To je bilo pre cetrdeset godina, zar ne? Aleks je hteo da napuste cirkus kako bi mogli da zive u velikom gradu kao sto je Vasington. U staroj zgradi sa velikim krevetom i belom posteljinom. Stan koji bi zvao 'njihovim' – Da li je bio ironican? – sa zlatnim retriverom, zar ne, Aleks? – pitao je, pogledavsi ga. –To mi je ispricao kad je bio pijan. Mislim sta bi hteo da ima muskarac sa zenom koju voli? Porodicu. Ali ona je spakovala kofere i na kartama koje je on kupio za Vasington napisala mu 'Ja sam u ratu sama sa sobom'.

To je zaista Gaja.

Zato je pocela da se smeje kad sam joj rekla sta sam napisala na razglednici koja je bila za moju majku. Videla je sebe u meni.

-Ja sam bio preterao. – rekao je Aleks uzdahnuvsi.

-Kako? – pitala sam.

-Ona je bila vatra u telu zene.

-Koja zna da kaze da nije zena za kuhinju vec zena za krevet. – rekla sam osmehnuvsi se.

"Makenzi, ja sam", rekla bi mi kad bih joj ja rekla da je njen rucak zagoreo. "zena za krevet ne za kuhinju. I ti si kao ja, ali"

Aleks je izgledao nostalgicno.

-To sam joj ja rekao. Kuvala je bila testeninu sa sosom od votke ali njena votka je postala plamen. – Pocela sam da se smejem. – Mislio sam da ce poceti da place jer 'Zar Gaja ne moze da napravi testeninu sa sosom od votke, a moze da pripitomi vuka?'. Kad sam joj to rekao serpa sa fijasko sosom, kako ga je ona zvala, je zavrsila na mojim farmerkama. Ona je bila savrsena... za svojih tada dvadeset godina je bila u tri cirkusa zato sto nije ona zena jedne drzave- Odmahnuo je glavom sa osmehom na licu. -Preko dana je cistila kaveze za zivotinje kao da je muskarac zatim bi sila kostime a uvece bi smo nastupali. Bila je san, a ja sam znao da cu se probuditi.