Slatka igra

4.Kreten

-Luk?

Piljila sam u decaka koji je provukao prste kroz smedji uvojak koji mu je milovao celo i osmehnuo se.

Decaka koji je samo za mene bio decak.

Pobeda u porazu, Makenzi.

To je rekao decak smedje kose i ociju boje meda, oivicenim gustim trepavicama, koje pilje u mene.

Decak koji sada sa svojim ostrim i visokim jagodicama, jakom vilicom i socnim usnama izgledao kao... muskarac.

-Pobeda u porazu. - prosaputala sam. -Ti si pobeda u mom porazu. - rekla sam, osmehnuvsi se.

Izvio je usne u sirok osmeh i brzo mi prisao, obavivsi ruke oko mene kao kada smo bili deca.

-Nedostajala si mi. - promrmljao mi je na uho.

-I ti si meni. - priznala sam.

Volim te, volim te... volim te, vikalo je moje srce, mada kada sam ja zelela isto da viknem...

-Nemam ceo jebeni dan! Udjite u prokleti stan! Zurim!

Eh, to, to je virus - Lukov stariji brat.

Grleno sam se nasmejala, viknuvsi ne 'Volim te', nego...

-Gde ti zuris, nesrecnice?

Luk se zacerekao, odmakavsi se od mene.

Nazrela sam grlen smeh u stanu, satkan od - mog smeha - od niti podrugljivosti i zajedljivosti.

-Zurim, Makenzi, da sto pre obavim to sto imam i da ti se vratim kuci.

Sta je rekao?

Meni da se vrati kuci?

-Jel je poceo da se drogira? Da ne duva lepak? - tiho sam pitala Luka koji je prasnuo u smeh. -Jadan onaj kome se ti vracas kuci! - glasno sam odvratila.

Vragolasto se nasmejao, uzdahnuvsi.

-Tu se zaista slazemo, Makenzi.

On se slaze sa mnom?

Pogledala sam Luka koji me je povukao u stan. Duboko sam uzdahnula, odmahnuvsi glavom.

-Zasto me je ona rospija dovela... - mrmljala sam, mada sam ucutala kada smo usli u stan i kada sam uocila goropad iz pakla. Goropad iz pakla sa visokim i jakim telom, lica ostrih i cvrstih uglova, razbarusene tamnoplave kose i... zelenih ociju.

Ociju koje su kada su me pogledale su postale sive kao pepeo, kao dim, kao da su nacrtane mekom grafitnom olovkom.

Kako su zelene oci sive?

Prenula sam se iz misli kada je Oli stala ispred mene, gotovo se trgnuvsi.

-Duso, koliko si nam samo nedostajala. - rekla je, privukavsi me u zagrljaj.

Osmehnula sam se, obavivsi ruke oko nje.

-I vi ste meni. - rekla sam, zakikotavsi se. -Sem nekih izuzetaka. - promrmljala sam.

Izuzetak se trgao i naglo me naprasito pogledao.

-Zao mi je, Makenzi, ali moraces da pronadjes nacin sa kojim... ces me trpeti. - ozbiljno je rekao, prodorno piljeci u mene.

-Sto bih? - zblanuto sam pitala, osmehnuvsi se.

Gospodja Smit, koju nisam ni primetila do sada, se nakasljala i ustala, pogladivsi suknju.

-Zaista se nadam se da vas odnos biti dobar ili bar da ce se malo popraviti... mada s obzirom da imam utisak da Makenzi stoji ispred ogledala i prepire se sama sa sobom... premda, dve Makenzi da imaju dobar odnos... - promumlala je, coknuvsi.