Slatka igra

24. TriP

-Pa?

-Sta pa, kao da ja znam?

Lu i ja smo setali Malibu plazom. Znate za nju, zar ne? Odbojka, svetski crème de la crème, surferi i izvajana tela poput onih iz Cuvara plaze.

-Sta bih ti rekla sem da – pocela sam. – kad ja nisam u skoli a on na fakultetu to je da li sam ti rekla da sam pocela da trcim sa Olivijom?

-Ti trcis? Makenzi koja trci samo kad je pas pojuri? – rekao je pocevsi da se smeje.

Isplazila sam se.

-Zaista smesno. – Pocela sam da piljim u kamene litice i divlje cvece. – Spavamo u njegovoj sobi

-Spavate kao? – Podigao je obrve.

-Spavamo kao spavanje bez... zasto ti to mene pitas, dodjavola?

-Zato sto mi je Nikol rekla kako Edvardson hoce da imate emotivni odnos pre seksualnog.

Presla sam rukom preko lica. Osecala sam se kao da sam u rijalitiju. Izgleda da je Nikol bila voditeljka sa mikrofonom u ruci koja je pitala svoju publiku (Kamerona, Logana, Dzejmsa i Luka), 'Sta mislite kad ce pasti prvi seks? Kad ce se prepustiti strastima ispod jorgan planine?'

Nije kao da cu odgovoriti na to i nije kao da znam odgovor.

Izvukla sam telefon iz ranca koji sam imala na ledjima kad je poceo da vibrira. Sa njim je na pesak ispao ispresavijani papir.

-Evo – rekla sam podigavsi papir. – ovo je moje jutro.

Lu je ispravio papir pocevsi da pilji u mene.

-Jaja, cimet, jabuke, maslac i jogurt su tvoje jutro?

Uzdahnula sam. Kad je Lu postao glup?

-To tvoj brat doruckuje, americke palacinke sa cimetom, jabukama i jogurtom kao preliv, i kafu, ili omlet. Ujutru ustanem, oko devet ili deset sam u prodavnici, on ustaje u jedanaest, doruckujemo zatim juce smo sa njegovim drugovima i Nikol gledali NBA utakmicu legendarnih Los Andjeles Lejkersa – citirala sam Kamerona. – a pre dva dana smo Edvardson i ja bili u Diznilendu i posle jeli na kamionetu sa takosima. Ili – Rasirila sam ruke. – setamo Solvangom* (to je mali grad u danskom stilu pored Santa Barbare) ili bulevarom Sanset bili smo i u kineskom pozoristu. – Pocela sam da se smejem. – Bili smo u Santa Monici i to metroom da bi smo vozili bicikle. – Samo sto je ta voznja izgledala kao trka Formula 1 a ne voznja biciklima. – I kod vracare.

-I sta je rekla?

-Da smo srodne duse.

I on i ja smo prasnuli u smeh.

-On sprema veceru da bi bili

-Zaista bi trebalo da se zaposlis u zavod za ravnopravnost polova, Makenzi.

Telefon mi je bio zavibrirao zbog Edvardsonove poruke.

-Kad smo kod zavoda - rekla sam pokazavsi mu ekran telefona.

-Zavod za nestale osobe vas obavestava da jednoj osobi zaista nedostajete zato se javite na broj, to je njegov broj, u sto kracem roku! – procitao je. Piljio je u mene zatim u telefon i poceo da se presavija od smejanja.

-Takve poruke dobijam kad sam u skoli ili on na fakultetu.

-Takve? – pitao je dahtajuci. –Zar imas jos?

Klimnula sam glavom zatim sam pocela da skrolujem po ekranu do: Obavestenje!

-To pise velikim slovima. Dragi korisnice, obavestavamo vas da vas racun za ovaj mesec iznosi hiljadu poljubaca. Uplatu mozete izvrsiti kod vlasnika broja od kog dobijate obavestenje.