Slatka igra

7. Morbidno

-Morbidno.

Zblanuto sam pogledala Edvardsona preko ramena i podigla obrve.

-Kako sorc moze da bude morbidan?

-Da li znas sta znaci rec 'morbidnost'?

-Ti treba da mi kazes. - promumlala sam, presavila moj morbidan sorc i stavila ga na ostale.

I zaista su svi moji sorcevi bili u njevoj sobi.

Prelazila sam pogledom po njegovoj sobi i... kada bi me pitali: Kakva je Edvardsonova soba? - rekla bih...

-Bizarno, perverzno...

Morbidno.

Edvardson ce vam reci sta je morbidno.

Ali kada bi me pitali sta ima u Edvardsonovoj sobi rekla bih...

-Degutantno, neukusno... gotovo jezivo...

Krevet, mada Edvardsonova morbidnost opisuje njegovu sobu.

-Nastrano. - dodao je.

Zaista je nastrana.

Glavnu ulogu u sobi je igrao krevet sa gotovo crnom satenskom posteljinom.

-Jezivo. - ponovila sam. - Soba ti izgleda zaista... - zaskiljila sam i rasirila ruke. - jednostavno.

Kada bi on bio jednostavan, pomislila sam.

-Kako bi trebala da izgleda?

Slegnula sam ramenima i presla jezikom preko usana.

-Imas samo krevet i ormar u sobi. - naglasila sam.

-I nocni stocic. - dodao je.

Oblikovala sam usnama jedno zaprepasceno 'vau', posegnula za svojim sorcevima i izletela iz njegove sobe.

Promolila sam glavu u 'moju sobu', bacila svoje sorceve na krevet i potrcala prema stepenicama.

Imala sam na sebi crne iscepane farmerke i belu usku majcu kroz koju se sve providilo.

-Vide ti se bradavice. - mrmljao je iza mene. Zakolutala sam ocima i pocela sam da skakucem niz stepenice. - I nosis tange.

-Pa sta? - gotovo sam se brecnula i prostrelila ga pogledom preko ramena.

-U mom stanu postoje pravila. - nabusito je promrmljao.

Podigla sam obrve, zastavsi na poslednjem stepeniku.

-Da li me ti to zajebavas, Edvardsone?

-Kada smo sami u stanu mozes i gola da budes... zapravo to ce biti novo pravilo.

Razigrano se osmehnuo, polako silazeci niz stepenice prema meni.

-Kada su oni tu - mahnuo je glavom prema dnevnom boravku i stisnuo usne u tanku liniju. - moras da budes pristojno obucena.

Mada u glasovima onih u dnevnom boravku sam cula i zenski glas.

Meni poznat zenski glas.

-Po tebi je pristojno - naglasila sam - da obucem muslimansku odoru, zar ne?

Slegnuo je ramenima i prosao pored mene.

-Kad vec insistiras...

Sisla sam niz stepenice, prosavsi ispod dekorativnog luka, za njim. Bila sam iza njega tako da nista ispred sebe zapravo ispred njega nisam videla. Kada je zaobisao stocic ja nisam.
Prosiktala sam psovku kada sam tresnula nogu od sto i gotovo se saplela.