Slatka igra

29. Pena i... ponizenje

E L E K

-Ne mogu da disem.

Brzo sam podigao glavu sa Makenzinog stomaka i pogledao je.

Ja nisam ono sto ti mislis da jesam, rekla mi je.

Piljio sam u novu Makenzi.

Makenzi cije su oci vikale: "Pogledajte me! Vidite sta mogu!"

Makenzi u koju su opcinjeno piljili sa zeljom u ocima. Za koju je i sama znala. Mada ista zelja je bila sebicna zivotnjska potreba za putenim zadovoljstvom. Pohlepno balavljenje za njom.

Na terenu je bila nova Makenzi.

Njihovi pogledi su krepili njen osecaj moci.

Ali moja Makenzi, koja je lezala pored mene i osmehivala mi se, njene oci kada su me pogledale nisu vikale: "Pogledaj me!"

Nisu me pogledale kako bi me opcinile.

Njene oci su me pogledale kao da me vole.

Kao da me ona voli.

Oci koje su me pogledale su bile bespomocne, mada satkane od zudnje - da, ali i od ranjivosti i straha.

Makenzi bi samo mene tako pogledala i - osmehnula mi se.

Ali ona nije sa Dzozefom, nije ni sa jednim od njih, sa tobom.

Da, devojka koja bi muskarce pogledala kao da su njen plen, je sa mnom.

Devojka koja je opcinjavala svojom lepotom i svojim paklom, kako je ona tvrdila, mi se osmehnula, pogledavsi me sa neznom toplinom.

Devojka koja se poigravala sa svojim plenom je bila moja.

Ne njihova.

Mada i ona je morala to da zna.

-Jel si dobro? - prosaputao sam, nadvivsi se nad njom.

Tiho se zakikotala kada sam joj poljubio vrat i siroko se osmehnula kada sam je pogledao.

-Jesam. - promrmljala je.

Prasnuo sam u smeh kada je zaskiljila kada joj je moja brada grubo dodirnula obraz.

Nisam se brijao tri dana.

Zato sto sam bio rasejan zbog Makenzi.

I da, ona je bila ono sto i jesam mislio da jeste.

Znao sam sta zelim, ali morala je i ona da zna sta zeli.

-Moja lepota. - promrmljao sam, povukavsi je za ruku prema sebi. -Hajde da me obrijes. - rekao sam, ustavsi.

-Ja? - pitala me je, osmehnuvsi se.

Klimnuo sam glavom i povukao sam je za ruku prema sebi, privukavsi je sebi i obavivsi ruke oko nje kako bih je podigao.

Makenzi je zaista laka.

Usao sam u kupatilo i spustio sam je na granitnu plocu koja je okruzavala umivaonik. Vragolasto me je pogledala i podigla obrve. Osmehnuo sam joj se i brzo sam je poljubio, posegnuvsi za brijacem i penom za brijanje.

-Sta ako te posecem? - pitala je.

-Neces me poseci. - promrmljao sam, povukavsi stolicu prema ogledalu.

Umio sam se, potom natopio peskir toplom vodom i stavio ga na tvrdu i hrapavu bradu. Podigao sam Makenzi i seo sa njom na stolicu.

Veselo se zakikotala i brzo se povila prema granitnoj ploci, posegnuvsi za penom za brijanje.