Zbog tebe

27. Vuk

"Prijatelju moj, mislim da je ovo što radiš više nego rizično pogotovo što njoj ne govoriš baš ništa.  Andrea nije glupa, pomisliće da je varaš ili još gore da je ne želiš više" prestanem prevrtati hemisku olovku u svojoj ruci pa olabavim kravati i otkopčam nekoliko dugmića na košulji.Prije tri dana sam se vratio na posao iako mi je Andrea rekla da to ne radim, nisam je poslušao. Takođe sam svjestan da ne zaslužuje da je muljam, ali dok ne završim sve sa Branimirom, bolje da ne zna ništa. Više je zaštićena neznanjem, a kad joj objasnim sve shvatiće. Ona uvijek shvati.

"Znam ja sve to, ali ako joj kažem da u zadnjih mjesec dana pokušavam tog dripca da uhvatim, šta misliš kako će da reaguje? Siguran sam kao i ti da me neće potapšati po ramenu i reći mi hvala ili dati orden za hrabrost. Ovo radim zato što je volim i zato što bi uradio sve samo da ona bude srećna. Rekao sam ti da ću sam riješiti sve ovo. Još mi samo treba da se okomi na tebe i da te smakne. Dosta nam je štete do sad prouzrokovao" nagnem se na stolicu i zatvorim oči a tamo se kao po običaju stvori njen lik.

Jutros smo se posvađali, prvi put od kako se doselila kod mene i nikako mi se ne sviđa to. Ona mi ne vjeruje i da bi problem bio veći juče sam vidio mladog doktora kako se mota oko nje. Iako mu ona ne pridaje baš nikakav značaj i vjerujem joj više nego sam sebi, tom dripcu ću ruke da isčupam ako je samo takne. A to sam joj jutros i rekao. Ne sviđa mi se ni to što mi je uskratila svoje tijelo jer je bila bijesna zbog mog ljubomornog ispada i nabila mi je na nos moje česte noćne izlaske o kojima ja ništa ne govorim. Ne mogu sve to da kažem Davoru jer će i on da mi odmah počne sa predavanjem. Nisam siguran da bi u jednom danu mogao da podnesem svađu sa dvoje najvažnijih ljudi u mom životu.

"Andrea može i hoće shvatiti, a ja ti lijepo kažem da joj sve ispričaš dok još stvari koliko toliko imaš pod kontrolom. Ne vjerujem da će se baš složiti sa tvojim cjelokupnim planom, ali poštedi djevojku dodatnog stresa. Juče kad sam je vidio nije izgledala baš najbolje i nemoj mi reći da i ti to nisi primjetio. Pokušao sam da iz nje izvučem nešto više, ali ne vjeruje mi jer zna da bih ti rekao. Nemoj da izgubim ono najbolje u svom životu u pokušaju da se suočiš sa najgorim. Neće ti se svidjeti rezultat" Koliko god bio davež, znam da je u pravu, ali opet ne mogu da joj kažem. Mogu samo da pokušam otići sa njom na večeru, a dva dana ne prave baš nikakvu razliku zar ne? To će ionako za četrdesetosam sati sve da bude gotovo a nas dvoje slobodni od sveg, jer moj spokoj zavisi od njenog kao i sreća i tuga.

"Rezervisaću nam sto za večeras negdje i izvesti je vani. Nismo dugo bili nigdje i prijaće nam oboma da malo izađemo iz strana" počnem razmišljati o restorsnims u koji bi trebali da odemo i ništa specijalno mi ne pada na pamet. Ne ide mi se u klubove jer svo vrijeme koje budem imao želim da provedem s njom u normalnom razgovoru a ne u nadvikivanju.

"Imaš novi restoran, otvorem prije dva vikenda. Drži ga moj dobar prijatelj. Hoćeš da ja nazovem i rezervišem" zahvalno mu se nasmiješim i pošaljem poruku Andrei ali nema odgovora. Pogledam na sat i razočaram se kad shvatim da će ona tek oko šest stići kući.  Radiće cijeli dan, ali neću da odustanem od plana.

"Hvala ti stari. Dugujem ti a sve ti nadoknadim kad budeš u mom stanju" on se nasmješi o odmahne glavom.

"Ne još, jer kad vidim tebe kao da me nešto strefi po sred glave. Ljepše mi je rešavati tvoje probleme jer izgledaju kao mačiji kašalj" tipka on nekome poruku, a Andrea meni šalje odgovor da će do sedam doći jer ide na piće sa kolegama sa posla. Prvi poriv mi je da je pitam ide li i onaj doktorčić s njima, ali se zaustavim. Ne znam gdje idu, ali bih volio da sam pozvan.

"Sranje" promrsim više za sebe, a Davor me pogleda.

"Radi do kasno" pita me.

"Ne, ide sa kolegama na piće posle posla" kažem mu ni malo prijatno jer mi se čini da u jednom momentu hoću da puknem dok u drugom samo hoću nju kraj sebe i da su stvari normalne kao i ranije.