Zbog tebe

11. Vuk

Upravo radim ono što sam rekao Davoru da neću i počinjem ozbiljno da preispitujem sebe. Ja ne ulazim u veze i vezice, ja ne zavodim žene na ovaj način, ja ne igram više kao nekad, samo što pored nje postajem ono što ni sam ne znam kako objasniti. Popuštam joj, prilagođavam se njenim potrbama, ulazim u stanje od koga sav protrnem, bježeći od sjećanja iz davnih dana. Ona nije Mila, ona je Andrea. Zašto to jednostavno ne mogu da zapamtim? Ona me nije prodala, ona me nije, izdala, ona je drugačija, ona je sve ono što Mila nije. Njih dvije nemaju zajedničkih tačaka, baš nikakvih, niti imaju bilo kakvu zajedničku crtu. Ovo je čak i prvi put da želim da je nisam sreo niti da me Mladen zamolio za uslugu. Ova žena od mene pravi luđeg nego što jesam.

"Smanji malo gas, ako nećeš da nas oboje ubiješ" puštam papučicu gasa koju sam nesvjesno, vođen svojm demonima, stisnuo do kraja. Nisam vidio ni tračak straha na njenom licu, ali je mene adrenalin i dalje radio. Imao sam neopisivu želju za njenim usnama i preveliku potrebu da se povučem dok je još vrjeme. Želm je, ali šta će se desiti kad me prođe želja i strast izlapi? Da li ću moći samo otići, kao što sam radio i do sad ili ću poželjet ostati kao što nisam želio nikad?

"Nisam htjeo da te uplašim" kažem joj  nježno rukom pomilujem njeno koljeno. Na moj dodir se toliko trgla da sam na tren postao nepomičan.Ona me se boji. Mislim da ovo neće baš dobro ići. Fokus vratim na vožnju i nedugo zatim stignemo do njene kuće.

Spustio sam hranu na kuhinjsli radni sto, a ona ključ u zdjelu. Skinula je džemper sa sebe i prebasila ga preko stolice, a potom se okrene prema meni i pogleda me u oči.

"Nisi trebao da dolaziš po mene, ako nisi bio raspoložen za to. Mogla sam se vratiti i sama. Ne znam koji je tvoj problem ali ovo je poslednji put da sam se vozila s tobom! " očito sam i nju pored sebe razbjesnio. I sad dok ovako pjeni na mene u glavi imam samo jednu sliku. Ja, ona, oboje goli i krevetu donja glava mi se slaže sa gornjom po tom potanju, a ono ludilo kao talas prođe kroz mene. Želja za njenim usnama je neopisiva. Peku me moje usne u želji za poljupcem. Ovo nije normalno, nikad ovako nisam želio nikog.

"Andrea... Ne svađaj se sa mnom. Idi se raskomoti dok ja ovo složim na tanjire" treba mi momenat da se saberem.

"Prekini da mi govoriš šta da radim! Nisam ja tražila da budeš ovdje niti sam neko ko će da igra kako ti diriguješ" Bože daj mi strpljenja ili će sve otići dovraga.

"Andrea, ponašaš se poput djeteta" kažem joj gotovo spreman otićo odavde.

"Ja nisam dijete. Ti ne shvaćaš da sam žena koja..." nahlo se okrenem prema njoj i ščapam je  kao da će svakog trenutka da pobjegne. Nije očekivala to i vidim joj u očima zbunjenost i još nešto. Mislim da je to želja, ali se  skriva iza prkosa koji trenutno radi svoje.

"Vjeruj mi da shvatam jako dobro koliko si žena. Isto tako moraš da znaš koliko se trudim da ne napravim glupost i ne sjebem sve ovo" tijelo mi je napeto do pucanja. Želim one usne na svojima, cijelo popodne razmišljam o njoj, zapravo mi se uvlači u misli čak i kad bi trebao biti koncentrisan na nešto drugo. "Idi i presvuci se, samo probaj da otvoriš usta i kažeš nešto ne odgovaram za posledice" Napaljen sam i prijetim u prazno, ali ona se ne miče.

Pogleda u moje usne i popustim stisak oko nje, tako da je dlanove oprezno podigla na moja ramena. Umjesto bijega koji je bio njen najbolji prijatelj podigla se na prste i poljubila me. Nesigurno, nevino, slatko i neodoljivo. Ona je ljubila mene, ona je to željela. Ovo je prvi put da ona sama daje, da se sama nudi i osjećaj trijumfa me potresa iz korijena. Ne znam zašto ovo radi, ali radi. Polako osvaja moje usne i znam da neću još dugo izdržati ovo mučenje. Preuzeću kontrolu i uzeti mnogo više od ovog. Vjerovarno može da osjeti u kakvo me stanje dovela i šta mi radi njena blizina.