Zbog tebe

1. Vuk

Dvije godine kasnije

Trebam pauzu i trebam opuštanje, malo odmora od svega, ponajviše od samog sebe. Najgori su dani kad se ne možeš izvući iz svoje kože i izbrisati ono što uporno godinama pokušavano zaboraviti.  Sjećanja su kao bumerang, što ih više odbacijemo i potiskujemo, snažnije se vraćaju. Ali zašto da se mučimo onim što je bilo i što ne možemo da promjenimo?  Ali opet smo u koži koja postaje tijesna na udahe i zagušljiva kad ne treba. Svi mi imamo prošlost, neko malo ljepšu, neko malo ružniju, ali je sastavni dio nas.  Da nismo bili takvi kakvu smo bili, ne bi bili ni ovo što smo sad.  I dobre i loše odluke, i dobra i loša sjećanja od nas kroje ličnosti,  a do nas je koju ćemo čvršće prihvatiti i kakvi ćemo postati.  Ja nisam ni crn ni bijel, ja sam siv, a boje su nestale zajedno s njom...

Popravim kožnu jaknu na sebi i prođem pored prve ulične lampe koja ne radi. Poznajem ovaj dio grada kao svoj džep i mogao bih ga proći zatvorenih očiju. Ono što mi se ne dopada je to što se godinama ništa nije promjenilo, osim vlasnika bara u koji sam se uputio. Sad ga drži moj prijatelj iz djetinjstva a do skora mu je vlasnik bio njegov stric.

Na ulicama i dalje mogu sresti kurve i one stare, a i one koje su tek počele sa tim zanatom. Po neki beskućnik se uvijek mota ovuda, a svako malo se desi po neka tučnjava, silovanje i ubistvo...Kao na filmu, ali mnogo gore. Psi lutalice traže komad nečeg za jelo, po neka mačka preskoči preko onog smeća i izgubi se u tami. Ne mogu reći da se moja slika uklapa u sve sad, ali evo me opet tu. Iako moram priznati da sam i sam nekad bio dio svega ovog.
Nekih navika se čovjek teško riješi, a navike od nas stvaraju robove. Moja navika su bile ulične borbe, pa žene, pa trava, pa "speed"... A svaka navika košta. Nekad platiš i sa kamatama, a nekad samo izdajom, kao što sam to platio ja. I izdala me žena, prodala me za jednu dozu kokaina i par soma eura. Kao da sam bezvrijedno smeće koga se po svaku cijenu treba riješiti. Prodala me jeftno,  a ja sam cijenu platio skupo...  Jeste da je prošlo mnogo vremena od tad i da sam sad neko drugi, ali opet imam svoje poroke. Svoje poroke sad kupujem ,u obliku ovih žena, samo ne sa ulice, a borbe su mi ostale samo povremena razonoda. "Čist" sam od one noći, kad mi se život srozao na dno i kad sam shvatio da ni jedna ne vrijedi cijenenkoju sam platio.

Ne može momak od dvadeset tri biti isto što i muškarac od trideset tri. Mnogo toga se desilo u međuvremenu i promjenilo se, ali opet nekako nije. Ja sam opet ostao ja,  a ispod onih slojeva od godina te njq i dalje tamni dio mene, zaključan iza blindiranih vrata.

Gurnem staklena vrata i uđem u prostoriju krcatu ljudima. Malo koje lice mi izgleda poznato, ali moje mnogi znaju, ne ono pravo nego ovo koje želim da vide. Mnogo je duvanskog dima unutra i grize za oči, a kroz tu maglu se provlče prigušena svjetla. Dobro poznajem prostor ovdje, raspored prostorija i stolova.  Osjeti se i miris popušene trave, iako više ne uzimam jasno mogu da je raspoznam. Da znaju klinci šta sebi rade time, nkad je ne bi pušili.  Za oko mi zapadnu dvije noćne dame za prvim stolom i ne može biti očitije šta od mene žele, a znaju sigurno da dobro i plaćam.  Ostavim ih da čekaju ignorišući grudi na izvolite i ono što one zovu haljinom. Vidi se sve, po meni nema svrhe da ih uopšte i nose.   Proguram se do šanka i sačekam da Davor natoči piće nekom čovjeku na drugom kraju, izvučem cigarete iz jakne i zapalim jednu. Zanemarujem povike svog imena i pogledam na sat iznad šanka.  Devet i trudest, četvrtak veče...  Dam mu znak za uobičajeno i samo sekund kasnije ispred mene je mineralna voda i kafa. Mislio sam da će mi prijati izlazak iz stana ali sad me glava počinje boljeti.

„Nisam te očekivao večeras ovdje. Nisam te očekivao zapravo ovdje do kraja sledeće sedmice. Šta ima,Vuče" počne brisati čaše i slagati ih iza sebe a ja posmatram ljude oko nas i po malo pijuckam svoje piće.

„Ništa naročito,  klasika. Nisam mogao više da radim... Trebam malo zabave, a teretana u gradu je zatvorena zbog renoviranja" on se nasmije i ramena mu se zatresu. Mislim da nikad nije ni ušao u teretanu, ali opet ima dobru građu.