Zbirka misli 3

35

E, ovako treba živjeti!

- Kako, Andrej? Ja čujem samo reg improvizaciju Šopenove nokturne od nekog tamo Etana.

Baš to! Odslušaš li bilo koju Šopenovu nokturnu u originalu, osjetićeš iza tonova čistu patnju. Nakon melodije, ostaćeš kao ubijen, lebdićeš u melanholiji, neki će i zaplakati. Ali će ipak htjeti još da slušaju!

A zašto? Mislim da je zbog toga što je i postojanje, priznali mi to ili ne, samo po sebi - velika patnja. Onda naiđemo na nokturnu u koju se iz prvog slušanja zaljubimo, jer tu patnju, koju potiskujemo u sebi, pronađemo u melodiji, i ne možemo više da je zadržimo u biću, već je osjetimo u punoj snazi kako isplivava napolje. Zato nokturne izmamljuju duboke uzdisaje, čak i pokoju suzu: konačno čujemo melodije svojih duša! A niko to nije bolje formulisao od velikog Šopena!

- Dobro. Kakve to veze ima sa regom?

Ako je život velika patnja, onda je reg improvizacija naš pogled na svijet!

Vidi kako Etan Uslan odsvira prvih par taktova u originalu: to smo mi, još neiskusni, koji postepeno shvataju srž života. Ali onda, Etan prelazi u reg: to su oni jači među nama, koji se ne predaju očaju! Umjesto toga, mijenjamo u potpunosti kompoziciju po našoj volji! Dodajemo sinkope, neobičan i veseli ritam, improvizujemo, igramo se s dirkama na klaviru! Smijemo se životu u lice i pretvaramo ga u radost! Pa nema veze što je original melanholičan, važno je ono što je u nama, naša mašta, naša volja, razigranost, naša interpretacija doživljenog - naš stav!

Zato sam ti rekao, i ponoviću:

Reg - za mene, idealan način življenja!