"Ne znam zašto si toliko nervozna. Već smo igrali ove uloge", podseti me na činjenicu da ovo nije prvi put da mu glumim devojku. Uspevao je i ranije da me nagovori na ovo, ne bi li iz stana oterao devojke, koje nisu želele da prihvate status veze za jednu noć.
"I sam znaš da nije isto. Lagati tvoje kombinacije je jedna stvar, ali lagati celu tvoju porodicu je sasvim nešto drugo. I odmah da ti stavim do znanja da mi se ideja ni najmanje ne sviđa", namrštim se, jer zaista imam neki loš predosećaj.
Još ako uzmemo u obzir da sam provela noć razmišljajući o svim nedostacima njegovog plana, umesto da spavam, jasno nam je zašto sam toliko protiv ovoga.
"Ja i dalje ne vidim čemu tolika panika. Otići ćemo tamo, odglumiti srećnu vezu i vratiti se nazad u Moskvu. Neće ništa posumnjati. Kad me kroz koji mesec budu pitali za tebe, rećiću da jednostavno nije funkcionisalo, pa smo raskinuli. Na raskid s tobom ću da dobijem bar još dva meseca mira, pre nego što ponovo počnu da mi dosađuju", ponovo mi objasni svoj genijalni plan.
"Šta sam ja Bogu zgrešila, pa da mi ti budeš najbolji prijatelj? Jednom će nas tvoje ideje koštati glave. Svestan si toga, zar ne?", nasmeje se, ne obraćajući pažnju na moj nezadovoljni ton.
"Koja je priča ovaj put?", pošto sam već pristala na ovu glupost, onda bar da se pripremim kako treba, da nas ne provale.
"Kao da tu ima šta preterano da se smišlja. Znamo se od pelena i iskren da budem, mama ionako ceo život navija da se smuvamo", osmehnem se, jer je i moja ista.
"Otkud sad odjednom da smo se smuvali?", roditelji mu nisu nimalo glupi. Provaliće nas odmah. Predugo već slušaju kako između nas dvoje nikad ništa neće biti, da bi tako lako poverovali u to da smo zajedno.
"Reći ću im kako sam napokon shvatio da tu ima nešto više od prijateljstva i da sam se nekako naterao da ti to i priznam, iako sam time mnogo rizikovao. Mama će biti oduševljena", smisli priču, a ja samo klimam glavom. Nije loše.
"A to što se ceo život držiš stava da za tebe ljubav ne može da bude značajnija od prijateljstva?", milion puta je to ponovio.
Hajde što je to govorio preda mnom ili pred svojima, nego što je to isto govorio i devojkama, svaki put kad bi ljubomorisale zbog mene. Ne čudi onda što nikad nije izdržao u vezi duže od mesec dana.
"Shvatio sam koliko sam glup bio. I samo da znaš, Tina, ja ovako mogu do sutra", isplazi mi se, jer za svaki problem, koji ja nađem, on nađe rešenje. No iako on ovako može da sutra, ja ipak ne mogu.
"Moram da krenem. Ionako već kasnim na posao", obavestim ga nakon što primetim da je već pola osam. Ovde sam još od šest.
Zbog nedostatka slobodnog vremena, trač partija u šest ujutru nam je već postala tradicija. Isto kao i filmsko veče petkom. Bez obzira na sve ostale obaveze, to se nikad ne propušta.
"Kad putujemo?", setim se da pitam pre nego što napustim njegov stan i u potpunosti se posvetim poslu.
"U petak ujutru. Produženi vikend", namršteno ga pogledam, jer vrlo dobro zna da mi nije tako lako uzeti slobodan dan. Pogotovo ne kad ga ne najaviš na vreme.
"Da ne žurim ovoliko, ne bi ti ovo tek tako prošlo", ozbiljno mu kažem, uz obavezan preteći prst.
"Volim i ja tebe", šmekerski se nasmeje, jer zna da mu neću ništa. Štaviše zaboraviću sve ovo, čim se pojavim na poslu. Prosto sam taj tip.
"Doći ću ujutru po tebe. Budi spremna", sad on mene kao upozori, iako uvek ja njega čekam kad negde idemo.
Pozdravim se još jednom s njim, pre nego što krenem dalje svojim obavezama. I dok ću ja sad da se izgubim u poslu, on će da se vrati na spavanje. Cenim to što ustaje ovako rano zbog mene, iako su mu trening pomerili još prošle godine.
Vreme, koje ujutru provedem s njim, je jedino što mi pomaže da izdržim gomilu pacijenata tokom dana. Zahvalna sam mu na tome, jer bih u suprotnom totalno poludela.
Pojavim se u bolnici na vreme, pa, ne obraćajući pažnju na ogromnu gužvu, krenem stepenicama ka drugom spratu i svojoj ordinaciji.
"Dobro jutro. Svakim danom si sve lepša", Danil iskoristi i ovu priliku da mi uputi kompliment. Zahvalno mu se nasmešim, jer se osećam baš suprotno. Jedva dva sata sna su učinila svoje.
"Šta misliš koliko će Nastja da poludi kad joj zatražim slobodan petak?", upitam uz uzdah, jer sam svesna da je situacija kad moraš nju da moliš za slobodan dan, najgore što može da ti se desi.
"Ne bih ti bio u koži", utešno mi se osmehne, na šta samo klimnem glavom.
"Putuješ negde?", upita zainteresovano, jer zna da inače ne koristim slobodne dane tako često.
"Pravo u pakao", prokomentarišem dok polako hodamo ka psihijatrijskom odelenju. Primetim da sam ga zbunila, pa samo odmahnem rukom, jer nemam volje da objašnjavam Feđin genijalni plan.
"Imam nekog posla u Saratovu ceo vikend", ponudim kao objašnjenje, da ne bi počeo da zapitkuje.
"Smolov opet?", upita, kao da samo pominjanje tog prezimena nagoveštava dramu i gomilu problema.
"Ne možeš ni da zamisliš", prevrnem očima, na samu pomisao, ali ipak ne podelim detalje.
Koliko god da mi ide na živce to što moram da lažem njegove roditelje i ostalu njegovu rodbinu, nemam pravo da se ljutim zbog toga. Kad god je meni bila potrebna bilo kakva pomoć, on je bio na raspolaganju.
"Baš šteta. Mislio sam da bi mogli da odemo na Sergejev koncert u subotu", obavesti me o svojim planovima, kao da se nada da ću otkazati sve obaveze na sam spomen Sergejevog imena.
"Šteta", kratko prokomentarišem, davši mu tako do znanja da od toga nema ništa. Najbolji prijatelj mi je prioritet i uvek će tako biti. Pogotovo ako uzmemo u obzir da mi je obećao Rim za ovu uslugu.
"Idući vikend ostaje, je l' tako?", pogleda me upitno, jer nije siguran da li odlazak u Saratov menja stvari.
"Ne brini, Mari se ne propušta", osmehnem mu se blago, jer se zaista radujem tom koncertu.
Daleko smo od veze ili bilo kakvog ozbiljnijeg odnosa, ali povremeno izađemo, najčešće na neki koncert. Baš kao idući vikend.
"E to su super vesti. Raspoložena za kinesku?", ponudi se da nam kasnije naruči ručak, kao što često radi.
"Pre za italijane", odgovorim uz osmeh, dok tražim telefon po torbi, nakon što začujem zvuk dolazne poruke.
Danas u dva, Amarena. Doći ću po tebe :)
Obavesti me, ni ne pitajući da li možda imam neki drugi plan. Uvek ista priča s njim. No ipak, nikad nisam znala da mu kažem ne.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Polako počinjemo 🙈 Odavno nisam bila ovako uzbuđena 😅
