👆 Feđa je ovu naveo kao omiljenu Farinu pesmu, pa kao ta neka logika 😂 👆
"Ovde?", Daša upita uzbuđeno, nakon što se nađemo na istom onom mestu na kom smo jedno drugom priznali ljubav. Rim smo posećivali često pre nego što se ona rodila, pa čak i tih prvih par godina po njenom rođenju. Nisam siguran zašto smo prestali da dolazimo, kad nas oboje za ovaj grad vežu najlepše uspomene.
"Da, baš ovde", potvrdim, a ona oduševljeno zapisuje nešto, ne obraćajući više pažnju na mene. Pokupila je mnogo Tininih osobina. Od malena ju je, baš kao i Tinu, zanimala Italija i italijanski jezik. Omogućili smo joj da obiđe zemlju svojih snova od Sicilije na jugu, do Bolcana na severu zemlje.
Recimo da nas baš zbog toga i nije iznenadilo kad nas je pre par meseci obavestila da je odlučila da studira u Rimu. Sama se potrudila da sazna sve što joj je bilo bitno oko upisa i stipendije, a onda i oko smeštaja i ostalog. Iako nam, kao i svakom drugom roditelju, nije bilo drago što će otići od nas i to u sasvim drugu državu, nismo mogli da joj kažemo ne. Ni nama naši nisu branili da ostvarimo svoje snove.
"Gde je mama?", upita me zbunjeno, tek sad shvativši da smo sami.
"Ostala je sa Sergejem u apartmanu. Znaš i sama kakav je", nikad mi neće biti jasno na koga je to dete toliko lenjo. Jedino ga tenis i igrice interesuju. Za školu ga s druge strane nije briga, ma koliko mi insistirali na tome.
"Znam kakav je, ali isto tako vrlo dobro znam i vas dvoje. I odmah da vam kažem, treba da dignete ruke od njegove škole, jer koliko god se trudili nećete ništa postići. Treba da ga pustite da igra tenis, možda malo i da ga pogurate u tom smeru i biće sve super. Talentovan je", doživeo sam da mi ćerka deli savete.
"Kad si ti tako odrasla?", posmatram je s osmehom, ponosan na to kako je ispala. Dali smo svoj maksimum da ih vaspitamo što bolje, i da, ono najbitnije, od njih napravimo dobre ljude.
"Mnogo ćete mi nedostajati", pogleda me suznih očiju, jer polako postaje svesna koliko će biti daleko od nas.
"Samo jedan poziv i tu smo, obećavam", privučem je u zagrljaj, i sam tužan zbog toga što je izabrala Rim. Znam da bi odustala od svega da smo joj i jednog jedinog trenutka priznali koliko će nam teško bez nje biti. No kao dobar otac, kakav se trudim da budem, nikad to ne bih mogao da joj uradim.
Rim je njen san.
"Hvala", kroz jecaj progovori, stvarajući i meni knedlu u grlu.
"Za šta?"
"Za to što si bolji otac, nego što bih ikad mogla da poželim", iako me boli što plače, blago se osmehnem, iskreno srećan zbog njenog priznanja.
"Rasplakaćeš i mene, znaš? I eto slike kako plačem na instagramu očas posla", ti mediji me prosto ubijaju. Iako sam već dugo u penziji i trudim se da sve svoje slobodno vreme provedem s porodicom, svaki moj korak još uvek biva medijski propraćen.
"To nikako ne želimo", Daša se nasmeje, brišući polako suze.
"Veruj mi, biće ti super ovde. Uopšte ne sumnjam da ćeš se super uklopiti i naći društvo ovde. Samo te još jednom molim da dečka ipak tražiš u Rusiji", izmamim još veći osmeh na njeno lice, pa mi odgovori kako nema potrebe da brinem zbog toga.
"Andrej i ja zapravo imamo dogovor", progovori stidljivo, čime zaradi moj zbunjeni pogled.
"Kakav dogovor?", upitam radoznalo, ne kontajući šta su to ona i Dimin mali smislili ovaj put.
"Kad završim fakultet i vratim se u Moskvu, bićemo zajedno", iskreno se nasmejem mada znam da njih dvoje to trenutno zaista misle. Još od prvog razreda osnovne škole, njih dvoje su nerazdvojni. Na neki način me podsećaju na Tinu i mene u tim godinama, mada su, za razliku od nas dvoje, oni odavno svesni da je to između njih više od prijateljstva.
Nama su pak bile potrebne godine da to shvatimo.
"Pokušavam da pronađem jednu jedinu lošu stvar, koju bih rekao o Andreju, ali mi baš i ne uspeva. Izgleda da si dobar ukus povukla na majku", prevrne očima, pre nego što prasne u smeh, jer kapira šta sam imao u vidu.
"Tu moram da se složim s tobom. Mama je super odabrala. Mada i ti si odlično prošao", osmehnem se, jer nije ni svesna koliko odlično.
Uprkos svim glupostima, koje sam u mladosti pravio i koje su bile jasan pokazatelj da je nisam vredan, imao sam dovoljno sreće da me zavoli. Rekao bih da sam imao više sreće, nego pameti.
Pružila mi je šansu, a ja sam dao sve od sebe da nikad ne požali zbog toga.
Skoro dvadeset godina braka je valjda dovoljan dokaz da mi to još uvek polazi za rukom.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Utakmica protiv Atletika je jedino što me održalo budnom do ovog doba, obzirom da sam užasno umorna 🙈 Ako ništa drugo, bar mogu da se pohvalim da sam na kraju ipak upala na budžet 😂
Ne mogu da verujem da sam završila još jednu knjigu 😯 Obzirom da je ovim epilogom "Gospodin Savršeni" i zvanično završena, volela bih da čujem vaše iskreno mišljenje 💙
Ako neko još uvek nije video, naredna knjiga je već objavljena 😂 "Oduzeta" mi je trenutno prioritet, mada imam ja još ideja, koje čekaju u draftu 🙈 Sve u svemu biće ovo još jedno dugo radno leto, koje će ovaj put potrajati sve do oktobra 😂💙
