"Ne javljaj se", Larisa me moli, kad se začuje zvuk mog telefona. No naravno nemam nameru da joj ispunim želju. Čim me neko zove u ovo doba noći, znači da je nešto bitno.
"Halo", prihvatim poziv, zbunjen zbog nepoznatog broja. Poprilično sam siguran da ne dajem svoj broj, nepoznatim ljudima.
"Da li je to gospodin Smolov?", previše formalno za moj ukus.
"Da, ja sam. U čemu je stvar?", ustanem s kreveta, jer me Larisa sve vreme vuče ka sebi. Zar ne vidi da razgovaram?
"Gospođica Zajcev je imala saobraćajnu nesreću."
Par trenutaka samo ćutim, pokušavajući u glavi da procesuiram datu informaciju.
"Kad? Kako?", postavljam milion pitanja u sekundi, iako svestan da ne može ispratiti moj tempo.
"Da li je dobro?", slomljeno upitam, nakon što shvatim da ne znam ni da li je živa.
Samo nju nemoj da mi uzmeš, Bože.
"Gospođica je u nesvesti, ali nije životno ugrožena. Ima par natučenih rebara, slomljenu ključnu kost i nekoliko podliva, ali sem toga je sve u najboljem redu. Rekao bih da je imala dosta sreće", napokon ispustim vazduh, koji nisam ni znao da držim, pa ga upitam za adresu.
"Odmah krećem", prekinem poziv, pa potražim odeću. I dok se ja nikad brže oblačim, telefon ponovo zazvoni.
Aleksej.
"Hej, Feđa, da se nisi možda čuo sa Tinom? Obećala mi je da će se javiti kad dođe kući, ali nedostupna je", pa da, debilu, neko je morao da joj pozajmi auto, kad si je ti već ostavio na cedilu.
"Imala je udes. Upravo se spremam da krenem u bolnicu. Da te pokupim?", siguran sam da bi i on i Anton voleli da budu uz nju.
"E u pičku materinu. Znao sam da je trebalo ja da je odvezem, umesto što sam joj dao auto. Kakvo je stanje?", sad on krivi sebe, a zapravo sam ja kriv za sve.
Obećao sam joj da ću je odvesti kući, kad god to poželi, a onda sam ispario s drugom. Genijalan si u poslednje vreme!
"Doktor kaže da je dobro, samo je u nesvesti. Pokupiću te pred zgradom, budi spreman", pozdravimo se, pa prekinem poziv. Tražim ključeve od auta, dok u sebi ludim. Kako sam mogao da dopustim da joj se ovo desi?
"Gde ćeš?", Larisa me podseti na svoje prisustvo, na šta frustrirano uzdahnem, jer zaista ne mogu još i njom da se bavim sad.
"Ne tiče te se. Molim te da se izgubiš odavde, jer zaista nemam živaca za tebe", uz negodovanje ustane, pa se obuče.
"Čućemo se još, zar ne?", prisloni svoje usne na moje, a ja je odgurnem od sebe.
"Zar ne vidiš da žurim?", prevrne očima, pa mi se izgubi iz vidnog polja, kao što sam joj i tražio.
Upalim auto, pa nikad brže dođem do zgrade u kojoj Anton i Aleksej žive. Čekaju me ispred, kao što smo se i dogovorili.
"Ne mogu da verujem, jebote. Kud joj i dadoh auto?", Aleksej i dalje krivi sebe, a ja progutam knedlu.
"Nisi ti kriv, Ljoh, ja sam. Trebalo je ja da je odvezem kući, ali sam kao i obično samo nestao", iz nekog neobjašnjivog inata sam i otišao sa Larisom. Inače mi nikad ne bi palo na pamet da se ponovo petljam sa sponzorušom, kao što je ona.
Kad je sve između nas dvoje otišlo dođavola?
•••
"Da li se probudila?", upitam doktora, nakon što se vratim u bolnicu. Celu noć sam proveo ovde, ali pošto se ona nije budila, naterao sam se da odem do stana ne bih li jeo i presvukao se.
"Nije", namrštim se, jer je još uvek u nesvesti.
"Mislio sam da je sve u redu s njom", sve više se plašim da su pogrešili i da će da bude kakvih komplikacija. A ako ih zaista bude, ne znam kako ću to sebi oprostiti.
"Jeste. Organizam joj funkcioniše, kao da spava i kao da će se svakog trenutka probuditi. Možda je samo umorna", ponovo pokuša da me smiri, ali nisam siguran koliko mu to polazi za rukom.
"U redu", znam da baš i nisam ostavio odličan prvi utisak na njega, ali trudi se da bude pristojan.
Mogu samo misliti kakvo mišljenje ima o meni, kad je prvo što sam tražio, kad sam došao u bolnicu, bilo da je prebacimo odavde u najbolju bolnicu u Moskvi. No rekli su mi da bi po nju bilo najbolje da je ne pomeramo, bez preke potrebe.
"Spavaj, Tina, siguran sam da ti treba sna. U poslednje vreme ti baš i nisam dao da spavaš", blago se osmehnem dok je posmatram, setivši se koliko je puta poželela da me ubije zbog ranog buđenja.
Ključnu kost su joj imobilizovali, a i grudni koš joj je u zavojima, zbog natučenih rebara. Podlive po rukama ne mogu ni da gledam, jer me duša zaboli kad ih vidim. Ne želim ni da mislim na to koliko će je sve ovo boleti, kad se probudi.
"Jebemu, Tina, ovaj put sam zaista zabrljao. Ne shvatam šta se to dešava s nama", spustim svoj dlan na njen, kao da će joj to sve olakšati.
Znam da neće.
"Zašto ste ga pustili uopšte? On je kriv što je tu!", slušam dreku na hodniku, i shvatam da je Danil došao da je vidi. Zažalim što sam bolnici u kojoj radi, javio šta se desilo. U tom momentu mi je to delovalo kao odgovorna stvar za uraditi.
"Ne deri se, probudićeš je", bude jedino što mu kažem, nakon što se pojavi u njenoj sobi.
"Neće se probuditi. U komi je", pogleda me besno, a ja zatvorim oči na trenutak.
Jebeno sam znao da me onaj doktor laže.
"Svejedno nema potrebe da se dereš. I sam kapiram da sam ja kriv", još uvek sam miran, iako se u sebi raspadam.
Nije zaslužila ovo.
"Ništa ti ne kapiraš, jer da kapiraš dosad bi iskoristio svoju šansu s njom. To što te voli, ne znači da će te čekati večno", zbunjeno ga pogledam na trenutak, pa u sebi već odbacim tu ideju.
Posmatra me kao najboljeg prijatelja ceo svoj život. Šta god drugi mislili, to je verovatno jedino što se nikad neće promeniti.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Kako volim ovaj osmeh 😍
Ne brinite, nisam odlučila da je ubijem 😂 Očekivali ovakav razvoj događaja? 🙈
Inače, imam pitanje na koje bih iskreno volela da mi odgovorite - koji par vam je nadraži? 😁
1) Fena - Samo Zbog Njega, Samo Zbog Nje (moji omiljeni 😍)
2) Feđa i Vika - Njegova Pobeda
3) Feđa i Ksenija - Porušene Barijere
4) Feđa i Tina - Gospodin Savršeni
Vikend mi je ponovo prošao u pripremi za prijemni, ali se nadam da je vama bilo zanimljivije 😅 Šta ste vi radili ovih dana? 💙
