Gospodin Savršeni ✅

•3•

"Samo da znaš jedva sam dobila slobodan dan za ovo", obavestim ga, nakon što se smestim u njegov automobil.

"Znam da me voliš", raskezi se, dok se polako isključuje na magistralni put. Nikad mi neće biti jasno zašto više voli da putuje autom za Saratov, kad mu je potrebno jedanaest sati. Avionom bismo izgubili manje od dva sata.

"Kako ti nije naporno?", upitam radoznalo, na šta se osmehne.

"Veruj mi, Tina, ovo mi je najdraži vid odmora. Pogotovo kad ti odlučiš da mi praviš društvo", što odavno nije bio slučaj. Ne sećam se kad sam poslednji put imala vremena da dođem kući. Ni sad neću imati. Moji će me definitivno streljati, ako saznaju da sam dolazila.

"Mogla sam sutra da idem na Sergejev koncert, a ja sam, umesto toga, krenula za Saratov", progunđam, iako mi zapravo i nije toliko teško pao ovaj put. I meni treba par dana bez Moskve i svakodnevnice.

"Prvi idući put kad bude pevao negde bliže, ići ćemo. I to kao VIP", obeća, iako to nipošto nije njegov žanr. Imamo sasvim različite muzičke ukuse. Mada pre će se desiti da ja slušam nešto što on voli, nego obrnuto.

Rekla bih da kad se sve naše osobine uzmu obzir, mi smo sušta suprotnost jedno drugom. Valjda zato i funkcionišemo tako dobro.

"Ne znam kako ti planiraš ovo da izdržiš, ali ja ću da odspavam malo. Ionako sam noćas loše spavala."

Zapravo, već par dana loše spavam. Neka nervoza me skroz obuzela.

"Samo ti spavaj. Budim te kad stignemo", obeća, a ja oborim sedište, spremna da odmorim oči. Udobno se sklupčam na sedištu, pa polako sklopim oči, u sebi razmišljajući o tome koliko se sigurno osećam kad sam s njim.

•Feđa's pov•

"Hajde, Tina. Stigli smo", polako je drmnem, trudeći se da je probudim što nežnije mogu. Primetio sam podočnjake poslednjih dana. Štaviše želeo sam da joj predložim da preskočimo koju jutarnju trač partiju, ali nisam, jer već znam da se neće složiti.

"Ne teraj me da te nosim", ponovim postupak, pa primetim kako polako otvara oči. Deluje pogubljeno.

"Zar smo već stigli?", u sekundi se nađe u sedećem položaju, dok ja potvrdno klimam glavom. Zaspala je malo posle izlaska iz Moskve i evo, spavala je sve do sad.

"Pustio si me da prespavam ceo put?", posmatra me u neverici, a ja imam utisak da će sad da me kritikuje.

"Bilo mi žao da te budim", pokušam da se opravdam, ali shvatim da mi nije pošlo za rukom, čim vidim kako se mršti. Šta sam ja sad pogrešio?

"Neću celu noć moći da spavam", ljuto izađe iz auta, ostavivši me da nagađam da li je u pitanju PMS ili ipak nešto drugo.

Priđe da se pozdravi s mojim roditeljima, a mama odmah iskoristi priliku da je propisno izgrli. Obožava je otkako smo bili mali.

"Dušo, jesi se ti to meni prolepšala otkako smo se poslednji put videle? Baš mi je drago da te vidim. Feđa nam nije rekao da dolazite zajedno", sad me i majka strelja pogledom, baš kao Tina malopre.

Tina mi ne da da ih više obaveštavam o njenim posetama. Mama svaki put nasprema brdo njene omiljene hrane i tera je da jede, pod izgovorom da je puno mršava. Ako je ko strpljiv, to je onda Tina, ali čak ni ona više nema strpljenja za te ručkove.

"Onda vam sigurno nije rekao ni novost", značajno me pogleda, davši mi do znanja da počinjemo s glumom.

"Kakvu novost?", mama me radoznalo posmatra, dok ja očima lutam s nje na Tinu i obratno.