"Sedi tu s mirom i ne mrdaj nigde, okej? Ako ti zatreba nešto, pitaj Mašu, ona će ti biti na raspolaganju celu utakmicu", pokaže na plavušu, koja sedi par mesta od mene.
Šta je to s njim i plavušama oko njega?
"Nisam mala, Feđa, mogu sama da se brinem o sebi", prevrne očima, pa mi još jednom ponovi kako je Maša tu za sve što mi zatreba, pre nego što napusti VIP ložu i krene ka svlačionici.
Obzirom da sam na bolovanju, ceo dan provodim u stanu. No zbog činjenice da on mora na utakmicu, a ne želi da me ostavi samu u stanu, naterao me je da dođem s njim na stadion. Nije da nisam poželela da ga gledam kako igra, ali bih više volela da sam ostala kući. Prisustvo ove plavuše mi baš i ne prija.
"Smolov nema običaj da dovodi devojke u ložu", primeti, a ja prevrnem očima.
"Nisam mu devojka. I ne brini, neće mi biti potrebna tvoja pomoć. Nisam invalid kao što Feđa smatra", budem grublja nego što bih inače, što me i samu zbunjuje.
Otkad sam ja ljubomorna na devojke u njegovom okruženju?
"Čekaj, ti si Tina?", upita oduševljeno, a ja zbunjeno klimnem glavom.
"Momci su mi toliko toga pričali o tebi, naročito Dima. Tako mi je drago što sam napokon i ja dobila priliku da te upoznam", par trenutaka je samo posmatram, dok mozak napokon ne poveže.
Maša je Dimina devojka. Ona je razlog što sve ređe izlazi s nama.
"Izvini molim te, ako sam bila nepristojna, nisam povezala. Očekivala sam da me ostavio s još jednom od onih sponzoruša, koje ga toliko jure", prijateljski joj se osmehnem, svesna koliko sam loš prvi utisak ostavila.
"Ma opušteno. Znam o čemu pričaš", nasmeje se, a ja odahnem kad shvatim da nije zlopamtilo.
"Čula sam za nesreću. Drago mi je da si sad dobro", baci pogled na moj gips, pa iskreno progovori, na šta prevrnem očima.
"Koliko mogu da budem dobro, kad moram da se oslanjam na Feđu za svaku sitnicu", užasno je frustrirajuće kad ne mogu sama ni da se obučem. Ne znam koliko ću još dugo moći ovo da izdržim.
"Da samo znaš koliko je slomljen bio dok si ti bila u bolnici. Ne poznajem ga dugo, ali Dima kaže da ga ni on nikad nije video u takvom stanju. Bili su zabrinuti za njega, skoro koliko i za tebe", priča, a ja pokušavam da skapiram koja je tačno poenta njenog monologa.
Ja i sama vrlo dobro znam koliko je Feđi stalo do mene, jer je i meni isto toliko stalo do njega. Da mu se, ne daj Bože, nešto desi, nisam sigurna kako bih to preživela.
"Imala sam priliku da prisustvujem njegovoj svađi sa Sjominom i nisam mogla da verujem šta slušam", priča oduševljeno, a ja se samo nasmejem.
"Njih dvojica se stalno svađaju. To nije ništa novo", i ja sam tome prisustvovala par puta i rekla bih da je to zapravo razlog što sam počela da izbegavam ovaj stadion. Ne mogu da trpim kad Sjomin galami na njega, a kapiram da ne smem da se mešam u to, jer ću napraviti samo još veću glupost.
"Znam, ali obično Sjomin galami na njega, a ovaj put je Feđa bio taj koji je urlao", pogledam je iznenađeno, pošto to baš i nisam očekivala.
"Šta je urlao?", znala sam da će se i to jednog dana desiti. Ničiji živci nisu toliko jaki da bi podneli sve ono što on ovde sluša.
"Kako on ne postoji bez tebe i kako neće ni prići terenu sve dok se ne probudiš. Onda je Sjomin počeo da mu preti raznoraznim sankcijama, a Feđa je ponovo počeo da viče kako ga nije briga ni za šta, sve dok si ti u komi. Blizanci su pokušavali da smire situaciju, ali je Feđa na kraju samo pokupio svoje stvari i napustio teren."
Zar sam ponovo ja razlog što upada u sranja? Dokle više?
"Čak se i Aleksej, po prvi put, usprotivio nečemu što je Sjomin rekao i napustio teren za Feđom", da se Feđa svađa na to sam već nekako i navikla, ali da Aleksej pođe njegovim stopima, to me šokiralo.
On uvek ćuti i sluša, i uči na Feđinim greškama, a ne svojim.
"Znači ako bih se pojavila u svlačionici, Sjomin bi verovatno dobio infarkt od sreće što me vidi?", upitam uz blagi osmeh, na šta i Maša počne da se smeje.
"Verovatno. Ali ne brini, ne verujem da će se iko zadržavati tamo duže nego što je neophodno", momci napokon izađu na teren, pa se i nas dve posvetimo fudbalu.
•Feđa's pov•
"Čestitam na golu. Bio si odličan", Tina me dočeka uz osmeh, dok ja umorno koračam ka izlazu sa stadiona.
"Hvala. Nije ti bilo dosadno?", primetio sam da su Maša i ona pričale, što znači da je boljeg raspoloženja, nego što je bila kad sam je ostavio u loži.
"Nije. Maša je simpatična. Dima je imao sreće", nasmeje se, pa sačeka da ostavim torbu u gepek automobila, pre nego što joj omogućim da uđe.
"Drago mi je da delimo mišljenje. Mada u prvi mah mi se činilo da je već mrziš iz nekog razloga", primetim, pa ugledam kako se crveni, što me nasmeje.
"Iskrena da budem, mislila sam da je jedna od tvojih sponzoruša", prevrnem očima zbog toga, svestan i sam kakvo mišljenje o meni ima.
"Ne brini, Tina, nema više nikakvih sponzoruša. Došlo vreme da i ja odrastem", izgovorim uz blagi osmeh, pa primetim kako me posmatra.
"Odrasle osobe ne vrište na trenera, znaš?", znači Maša joj je pričala i o tome. Divota.
"U takvim situacijama vrište. Bar ja vrištim", drugi deo dodam tiše, na šta se Tina nasmeje.
"Maša mi je prenela sve što si rekao od reči do reči. Hvala ti", zbuni me njena zahvalnost, jer sam mislio da želi da me kritikuje.
"Hvala za šta?", namrštim se, dok skrećem ka svojoj ulici.
"Jer si uvek na mojoj strani. Nisi svestan koliko mi to znači", samo klimnem glavom, jer nisam siguran šta bi trebalo da joj kažem.
Užasno se bojim da ću reći nešto pogrešno i tako sjebati naš odnos. To je poslednje što želim.
"Nema potrebe da mi zahvaljuješ za to. To je dužnost svakog najboljeg prijatelja."
Pa da, Smolov, najbolje sam sebe smesti u prijateljsku zonu. Možda ti to pomogne da zaboraviš ono što zapravo osećaš prema njoj.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Jesam jedina koja je izašla iz svih mogućih grupa, kad je ovo sranje počelo, i sad ima minimum kontakta sa sopstvenim razredom? Često su mi išli na živce tokom prethodne četiri godine, ali opet mi nekako žao što je kraj 🙈
Inače, ako neko nije video da postavim pitanje i ovde 😅 Da li smatrate da kad nekoga volite, a on nije srećan s vama, treba da ga pustite da ode? Ili ste pak suprotnog mišljenja i smatrate da se osoba do koje vam je stalo ne pušta po svaku cenu? 🙈
I šta mislite o ljubavnom trouglu, kao glavnom zapletu naredne knjige? Koliko vam se to čini realnim? 🙈 Uvek volim da čujem vaša mišljenja na ovakve teme 💙
