Gospodin Savršeni ✅

•25•

👆Ako neko nije do sad skapirao, slike iz Krasnodara su mi definitivno omiljene 😍 Taj dres, Bože moj🔥👆

"Je l' bi mogao da me odbaciš do posla?", zagrlim ga s leđa dok nam sprema doručak. Natalija je bila upravu. Svi njeni časovi kuvanja su bili bezuspešni, jer je Feđa još uvek mnogo spretniji u kuhinji. Toliko mu dobro ide da nikad ne poželim da stavim kecelju.

"Naravno", spusti blag poljubac u moju kosu, pa se vrati hrani ispred sebe. Otkako smo se juče u jutarnjim satima vratili iz Rima, nismo napuštali njegov stan. Taj poslednji dan odmora, pre nego što se vratimo svojim obavezama, poklonili smo samo sebi. I iako sam sigurna da se to našim roditeljima baš i nije dopalo, drago mi je da jesmo.

"Ionako moram na trening. Da te pokupim nakon što završiš?", ponudi, ali moram da ga odbijem.

"Obećala sam Ljevu da ćemo se videti. No svakako sam planirala spavati ovde", osmehnem se, pa i na njegovom licu ugledam osmeh.

"Zar ne misliš da bi bilo najlakše da odmah preseliš stvari ovde?", njegova nestrpljivost izazove moj smeh.

"Ne brini, Feđa, rekla sam ti već da neću pobeći", i to sam i mislila.

"Ne bih te ja ni pustio da pobegneš", namigne mi, pa postavi doručak na barski pult. Ne, gospodin nije želeo normalan sto, kao svi ostali, jer je to, po njemu, bespotrebno zauzimanje prostora.

"Ma nemoj, a kako tačno planiraš da me zadržiš?", upitam iz zezancije ali ostanem zbunjena nakon njegove reakcije.

"Videćeš", bude jedino što dobijem od njega, jer se već u sledećem trenutku baci na hranu ispred sebe, ignorišući moj uporni pogled.

Ne volim iznenađenja.

Nakon što završimo s doručkom, napustimo stan i krenemo svako svojim obavezama.

"Hvala ti", ne uspem da se izvučem bez poljupca, iako nisam sigurna koliko će mi se svideti sva medijska pažnja, koju ćemo dobiti. Moglo bi se reći da sam se na neki način i navikla na to, jer sam od početka njegove karijere bila predmet njihove pažnje. No svejedno mi se to nikako ne sviđa.

Shvatim i čemu poljubac, nakon što na ulazu u bolnicu ugledam Danila, na šta se samo nasmejem. Neverovatno je koliko su obojica detinjasti.

"Shvatio je poruku", kažem uz osmeh aludirajući na njegovu ruku oko svog struka, kojom mi još uvek ne dopušta da se odvojim od njega.

"I bolje bi mu bilo da jeste. U suprotnom ćemo imati problem", ljubomorno uzvrati, pa me, shvativši da će ponovo zakasniti, pusti iz zagrljaja.

"Vidimo se večeras", sačekam da mi se izgubi iz vidnog polja, pre nego što nastavim ka ulazu. Danil, koji je sve video, još uvek stoji na vratima i čeka me.

"Vidim da ste napokon zajedno", progovori čim mu priđem, dok se ja crvenim kao kakva zaljubljena srednjoškolka.

"Hvala ti za broj. Uspela sam da rešim problem", iskreno se zahvalim, jer da nije bilo njega, ne bih uspela da dođem do Ljeva.

"Znaš da će te Nastja i definitivno ubiti, ukoliko odeš da razgovaraš s njim, zar ne?", kao dobar prijatelj me podseti, ali ne dobije reakciju, koju je očekivao.

"Plašim se da ću morati da rizikujem. Draže mi je i to, nego da razočaram nekog do koga mi je stalo."

•Feđa's pov•

"Hvala ti, Bože", Aleksej vrisne, nakon što sam Antona i njega obavestio o moj vezi s Tinom.

"Mislio sam da se ovo nikad neće desiti", za razliku od Antona, koji je u potpunosti miran, Aleksej je vidno uzbuđen zbog ove vesti. Verovatno jer je on taj, koji me trpio sve ovo vreme.