"Znaš šta će se desiti ako im budemo rekli?", upitam Feđu, nakon što napokon uđemo u Saratov. Krenuli smo u zoru samo zato što on ni ovaj put nije želeo da idemo avionom. Ponovo je insistirao na tome da vozi do kuće, a posledica toga je umor koji osećam.
"Znam, Tina, ali odrasli su ljudi. Preživeće", kako je moguće da ga nije briga?
"A-a, ne mogu ja ovo. Slomiće se, ako im kažemo da smo raskinuli i sigurna sam da će dati sve od sebe da nas pomire. A opet, ako im kažemo istinu, ubiće nas. Joj, živote, gde mi je mozak bio, kad sam pristala na sve ovo?", dođe mi da sama sebi opalim šamar.
"U Rimu. I kao što sam ti i obećao, u ponedeljak idemo u turističku organizaciju i ti dobijaš svoj put u Italiju", nekako više ne smatram da je Rim bio vredan svega ovoga.
To što smo ih lagali, 'ajde i nekako. Ali to što smo uništili prijateljstvo, koje smo gradili skoro trideset godina, nikako ne može da se nadoknadi s deset dana u Rimu.
"Feđa", gledam ga molećivo, iako ni sama nisam siguran za šta ga tačno molim. Moramo da rešimo ovaj problem vrlo brzo, jer smo dve ulice daleko od moje kuće.
"Šta hoćeš da uradim, Tina? Da vratim vreme i nikad ne pomenem tu glupu ideju? Rado, ali ne mogu", sad se već i on nervira, a to nikad nije dobar znak. Kad god je takav, ne razmišlja i onda samo izblebeće sve što mu je na pameti, što upropasti mnogo toga.
"Neću da ih lažem više. Tata ionako ima slabo srce i ne planiram da ga ubijem, zbog tvojih gluposti", dam mu do znanja da opcija odglumiti raskid više ne postoji.
"Mnogo je bolje mene ostaviti na cedilu, zar ne?", pogleda me ljuto, a ja uzvratim pogled širom raširenih očiju od šoka.
"Na cedilu? Pa ubiće nas oboje, kad im kažemo!", stane pred prodavnicom ulicu od moje kuće, jer i on shvata da ovako ne možemo da se pojavimo.
"Neće, ubiće samo mene. Tebi će, kao i uvek, reći da nije trebalo da poslušaš moju glupu ideju i totalno će zaboraviti da si kriva za ovo koliko i ja. Ti si ipak naivna dobrica Tina, koju debil Feđa uvek natera da uradi glupost", kaže frustrirano, a ja ga nemo posmatram par sekundi.
Mrzim što je u pravu!
Kad god smo napravili neku glupost, on je uvek bio taj koji je kriv, a ja sam uvek uspevala da se izvučem. Istina je da sam bila kriva i više nego on, jer sam svaki put pristajala na njegove ideje i tako mu davala do znanja da ću mu biti saučesnik šta god da zamisli.
"Slušaj me sad, Smolov. Nećemo im reći ništa. Jedino tako možemo da se vratimo u Moskvu živi i zdravi, i bez još većeg osećaja krivice", donesem jedinu odluku, koja neće povrediti ni naše roditelje, ni njega. To što će mene svaka laž iduća dva dana da zaboli je manje važno.
"Ali već sam rekao mojima da imamo nešto važno da im kažemo. A dosad sigurno znaju i tvoji", on i njegov dugački jezik.
"Ne znam, smislićemo već nešto. Glavno je da ni slučajno ne smemo da im kažemo istinu, ili još gore kako smo raskinuli", par trenutaka me samo gleda, pa onda napokon klimne glavom.
"U redu", nastavi ka mojoj kući, pa nakon nepunih pet minuta, parkira u dvorištu.
Divota, i njegovi su tu.
"Koji đavo njih dvoje rade ovde?", iznervirano upita, nakon što ih i on primeti, pa krene ka gepeku po moj kofer.
"Sranje", izustim kad shvatim šta se dešava.
"Šta se dešava?", zbunjeno me upita, ne shvatajući u kakvo nas je sranje uvalio.
"Zašto si morao da im kažeš kako imamo važne vesti? Skupili su se, jer misle kako je ta važna vest - veridba", nikad se nećemo izvući iz ovoga.
"Ma daj, Tina, verovatno samo preteruješ", ne moram da budem psiholog pa da po njegovom glasu skontam da ni sam nije uveren u to što govori.
"Mrtvi smo kako god da okreneš", zakukam, pa začujem mamin veseli glas. Sigurno im nije jasno što još uvek stojimo pored automobila.
"Rešiću ovo, obećavam. Samo se drži dogovora", šapne mi, a ja nekako ne verujem u to.
Biće ovo paklen vikend.
•Feđa's pov•
"I? Šta je to važno što ste hteli da nam kažete?", moja majka definitivno ne bi bila moja majka da odmah ne postavi to pitanje.
"Pusti decu da odmore prvo, Putovali su jedanaest sati", tata, volim te.
"Hoćeš da se raspremiš?", upitam Tinu, predlažući joj beg odavde. Tako bismo sebi kupili bar jedan sat.
"Da znaš da bih mogla. Hoćeš mi poneti kofer, ljubavi?", upita me uz blag omeh, a meni srce preti da otkaže. Da li je moguće da ovako reagujem na njeno ljubavi?
Nemoguće. Čuo sam to toliko puta i nikad tome nisam pridavao neki značaj.
"Naravno", šmugnemo u kuću zajedno s njenim koferom, ostavivši četiri jahača apokalipse iza nas.
"Šta ćemo im reći?", Tina, koja je skoro uvek smirena, sad paniči, što nam nikako nije potrebno, ako želimo da se vratimo Moskvi i našim obavezama tamo.
"Nemam pojma. Zašto bi odmah pomislili da smo se verili? Zašto nisu kao normalni roditelji pomislili da sam dobio neku super ponudu? Ili da si ti napokon dobila unapređenje, koje odavno zaslužuješ? Zašto odmah veridba?"
Zašto ne mogu da budu kao ostali roditelji bar jednom?
"Zato što maštaju o našoj svadbi otkako smo imali pet godina! Eto zašto!", vikne na mene, jer sam ipak uspeo da joj pokidam živce.
"Hoće da čuju kako smo se verili? E onda će baš to i da čuju", uhvatim kvaku, spreman da siđem dole i izgovorim još jednu laž.
Više nego išta bih voleo da ništa od ovoga svega nije laž, ali jeste. A ne postoji način da se izvučeš iz laži, sem da dodaš još jednu. I tako jedna, po jedna, i našao si se u začaranom krugu, odakle ti nema izlaska.
Taman što ja povučem kvaku na dole, Tina me okrene ka sebi. Ne uspem ni da reagujem, kad osetim njene usne na svojima.
Definitivno je rešila da me ubije.
Odvoji se od mene, pa me ozbiljno pogleda.
"Sedi tu i ne uvaljuj nas u još više sranja. Smislićemo već nešto drugo", još uvek pod utiskom poljupca, klimnem glavom, ne govoreći ništa.
Nisam siguran da ću preživeti sve ovo.
Ups! Tento obrázek porušuje naše pokyny k obsahu. Před publikováním ho, prosím, buď odstraň, nebo nahraď jiným.
Moja faca kad skapiram da je već kraj maja i da mi je do prijemnog ostalo svega mesec dana 😅🙈
Inače, koji vam je omiljeni žanr, kad su knjige u pitanju? 🙈 Zanimljivo je što pišem ovo što pišem, a zapravo čitam isključivo trilere 😅 Ljubav je davno prestala da mi bude interesantna, ali zato leševi nikad neće moći da mi dosade 😂
Takođe bih volela da čujem vaše iskreno mišljenje o knjizi i pravcu u kom se radnja razvija 🙈 Samo čekajte da vidite kako će Tina ovo pametno da reši 😂💙
