"Ma daj", zakukam kad shvatim da mi se telefon ugasio. Znala sam da baterija neće izdržati sve ove sate hodanja po gradu.
"Šta je bilo?", Feđa me upita, nakon što napokon digne pogled s telefona. Njegovo ponašanje se već graniči sa zavisnošću.
"Telefon mi je prazan", prevrnem očima, jer je ovo prvi put još otkako smo stigli da sam poželela nekog da pozovem i naravno da je telefon morao da se isprazni.
"Zar tebi uopšte treba telefon?", počne da me zeza, ali nemam volje da se smejem njegovim forama. Još uvek me muči to što ne znam šta je trebalo da mi kaže, a činjenica da se sutra vraćamo kući mi baš i ne pomaže.
Onog momenta kad se pojavimo u Moskvi, potpisali smo sebi smrtnu presudu, jer nema više izbegavanja istine. Moraćemo da stanemo pred njih i kažemo im da je sve bila laž.
"Zamisli, baš mi trenutno treba", iako sam ja celo jutro mrzovoljna, njegovo raspoloženje je na nivou.
"Evo ti moj", pruži mi telefon, bez mnogo razmišljanja, pa mu se zahvalim na tome dok kucam Danilov broj. Da zna koga zovem, verovatno ne bi bio tako velikodušan.
"Halo", napokon se javi, pa se, čini mi se, iznenadi kad shvati da sam ja ta koja ga je pozvala.
"Izvini ako smetam, ali treba mi usluga", znam da ovo nije fer s moje strane, nakon svega što sam mu rekla, ali on je jedina osoba, koja ovo može da uradi za mene.
"Nikakav problem, samo reci", lepo je čuti da je još uvek ljubazan sa mnom.
"Znaš li možda ko je preuzeo sve moje pacijente, otkako sam na bolovanju?", osećam se neodgovorno, jer sam u Rimu, umesto da ležim kući i zaista odmaram, kao što mi je u bolnici rečeno.
"Klara, koliko znam. O čemu se radi?", frustrirano uzdahnem, jer ne podnosim tu devojku. Dosad nisam ni razmišljala o tome ko bi mi mogao biti zamena, ali sam valjda nekako pretpostavljala da će naći nekog novog. Ne sviđa mi se baš što su moji pacijenti zaglavili s takvom vešticom.
"Sećaš se Ljeva, zar ne?", upitam ga, nadajući se da neću morati previše da objašnjavam. Ne treba mi još i to sad.
"Naravno da se sećam. Kako bih mogao da zaboravim dečka, zbog kog te Nastja redovno kritikovala?", nasmeje se na jedno staro sećanje, pa natera i mene da se osmehnem.
Zbog svega kroz šta je prošao tako mlad, od početka mi je bio miljenik, iako ne bi trebalo da imam miljenika. Nastji se to nije dopalo, pa sam svaki put kad bih na neki način popustila Ljevu, bivala pozvana u njenu ordinaciju, kako bi mi očitala bukvicu zbog toga.
"Da li bi mogao da mi proveriš da li je otpušten s klinike? Danas je trebalo da mu bude poslednji dan tamo", ne, ne radim ovo za svakog pacijenta.
Sa svima saosećam, za svakog dam sve od sebe kako bih mu pomogla, ali jednom kad završe s terapijama, nemam nikakav kontakt s njima, niti se trudim da ga ostvarim. No s Ljevom je od početka drugačije.
Iako to možda nije okej prema drugima, redovno sam ga posećivala na klinici, pre udesa. Od tad nisam imala mnogo kontakta s njim, a zaista ne bih volela da pomisli da sam zaboravila na njega.
"Zaboravio sam koliko ti je on mezimče, zapravo. Zovem te za pet minuta, čim saznam detalje", prekine poziv, spreman da mi i ovaj put pomogne, iako bi Nastja i njega mogla da riba zbog ovoga.
Dignem pogled s telefona, pa ugledam Feđu, kako potpisuje autograme i fotografiše selfije s nekim klincima. Samo se nasmejem, pa odlučim da im ne smetam, jer svakako još uvek nisam završila sa svojim pozivom.
Telefon se oglasi, pa pomislim da je Danil, no umesto njega, dočeka me Aleksejeva poruka.
Kad planiraš da joj kažeš, kad se sutra vraćate kući?
Ovaj put ne mogu da savladam svoju radoznalost, pa uđem u njihov čet, odlučna da saznam o čemu se tu radi. Nađem poruke od pre neki dan, pa krenem da čitam njihovu konverzaciju počevši od njih.
Sjebaću sve, zar ne kapiraš?
Ma daj, Feđa, siguran sam da i ona oseća isto
A šta ako ne oseća? Šta ako joj kažem da je volim, a ona onda odluči da me izbaci iz svog života?
Srce mi stane na trenutak, pa pogledom potražim Feđu. Ne mogu da verujem koliko sam glupa! Mesecima razbijam glavu, ubeđujući sebe da on nikad ne bi mogao osećati isto prema meni, a njega sve to vreme muči u potpunosti ista dilema.
Moje razmišljenje prekine Danilov poziv, pa se nekako saberem, fokusirajući se na Ljeva.
"Otpušten je pre sat vremena. Ida kaže da je iznenađena zbog toga, jer joj je prethodnih sedmica delovao loše, no Denisov ga je svejedno otpustio. Mogu li još nešto da uradim za tebe?", plašila sam se da bi baš to moglo da se desi.
"Obavesti Nastju da se u ponedeljak vraćam s bolovanja i, molim te, pokušaj da mi iskopaš Ljevov broj. Znam da je to, pored one veštice u mojoj ordinaciji, teško moguće, ali ovaj put je zaista hitno", zamolim ga, iskreno zabrinuta za Ljeva i njegovo stanje.
"Smatraj to rešenim, Tina. Je l' ti ovo novi broj ili?", znam da ovo pita, ne bi li znao gde da mi pošalje broj kad ga pronađe, ali neprijatno mi je reći mu istinu.
"Feđin", ta jedna reč bude dovoljna da se prijateljski ton pretvori u profesionalni. Kratko me pozdravi, pre nego što prekine poziv, na šta uzdahnem.
"Jesi završila?", glas iza mene, me natera da se okrenem uz klimanje glavom.
"Izvoli", pružim mu telefon, nespremna da sad pričam i o nama. No Aleksej je bio upravu. Treba to da rešimo pre nego što se vratimo u Moskvu i suočimo se sa roditeljima.
"Deluješ zabrinuto", pomno me posmatra, očekujući objašnjenje.
"Ljev je otpušten s klinike", naravno da zna ko je Ljev. Svesna sam da se to kosi s Hipokratovom zakletvom koju sam položila, ali Feđa je upoznat s većinom mojih pacijenata i njihovim problemima.
"Zar to nisu dobre vesti? Mesecima si se radovala što će napustiti taj pakao", njega je imao priliku čak i lično da upozna. Upravo je to bila jedna od želja, koje sam Ljevu ispunila, a zbog kojih me Nastja ubijala u pojam.
"Ida je iznenađena što su ga otpustili, jer ne smatra da je bio spreman za to. Strah me da misli da sam zaboravila na njega, obzirom da mu dugo nisam bila u poseti. Iskreno se nadam da će mi Danil iskopati njegov broj", privuče me u čvrst zagrljaj, pružajući mi na taj način podršku.
"Siguran sam da to ne bi mogao da pomisli. Veruj mi, Tina, srećan je što te ima u svom životu. Isto kao ja."
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Dok ovaj prijemni prođe, ja ću ostati invalid 😅 Ne znam da li su mi veći problem oči, koje su jednostavno preumorne i jedva funkcionišu, ili pak bolovi u vratu, zbog kojih veoma slabo spavam 🙈 Kako vi gurate ovaj period? 💙
Inače, je l' gledao ko utakmicu protiv Inđije danas? Vaši komentari na utakmicu? 😅 Ne znam da li sam jedina, ali evo, iako je prošlo skoro pola godine otkako je Šef napustio Zvezdu, ja se još uvek s tim nisam pomirila 😢 Najveći si, Šefe! 💙
// 16.III 2022. Skoro dve godine kasnije, ja se još uvek nisam pomirila s Šefovim odlaskom 🤦♀️
