Gospodin Savršeni ✅

•5•

"Kako je bilo u Saratovu?", Danil me sačeka pred mojom kancelarijom, sa kafom, iz mog omiljenog kafića dva bloka niže.

"Hvala, divan si", otpijem par gutljaja, jer mi je neophodno da se što pre razbudim. Vožnja od Saratova do Moskve me toliko umorila da jutros nisam imala snage da ustanem na vreme za trač partiju s Feđom. Nadam se da mi to neće mnogo zameriti.

"Iskreno, bilo je bolje nego što sam očekivala."

Bilo je lepo videti Veru nakon toliko vremena. Ni vreme provedeno s Feđom mi nije teško palo.

"Kako je tebi bilo na koncertu?", promenim temu, jer mi kroz glavu prođe slika onog poljupca. Ne znam ni zašto razmišljam o takvim glupostima.

"Lepo, ali bi bilo još lepše da si ti bila sa mnom", uputi mi jedan od njegovih prepoznatljivih osmeha, koji je mnoge u ovoj bolnici oborio s nogu.

Ja se još uvek nekako držim.

"Odoh. Pacijenti će uskoro početi da dolaze", bacim pogled na sat na mojoj desnoj ruci. Poklon od Feđe.

"Ručak?", predloži, na šta samo slegnem ramenima.

"Nemam pojma. Ne znam da li je Feđa planirao šta", budem u potpunosti iskrena, iako već vidim kako se mršti. Nije kao da mu još na početku nisam dala do znanja koliko mi je Feđa važan.

Da umirem i imam pravo na samo jedan poziv, pozvala bih njega. Ne mamu. Ne tatu. Njega.

"Naručiću italijane za svaki slučaj", prećuti sve što bi rekao na račun Feđe, jer je svestan da nema pravo da se ljuti na mene zbog toga što mi nije najvažniji.

"Više sam za meksičku danas", dobacim dok polako idem ka svojoj ordinaciji.

Nikad ne pogodi.

•Feđa's pov•

"Hvala ti što si došao sa mnom", Aleksej me pogleda uz osmeh, a ja samo klimnem glavom. Ne znam samo kako se ovako rano setio tržnog centra. I još mi je veće iznenađenje što nije poveo Antona sa sobom. Nigde ne idu jedan bez drugog.

"Nije problem. Ionako nisam mogao da zaspim", nikad ne spavam dobro kad sam zabrinut.

"Šta je s tobom od jutros? Deluješ mi nekako napeto", posmatra me začuđeno, a ja prođem rukom kroz kosu, odajući nervozu.

"Tina nije došla jutros. Zvao sam je, ali mi se nije javila", direktno iznesem ono što me muči celo jutro, pa primetim kako i Aleksej traži neko logično objašnjenje.

"Možda joj se samo nije dalo da ustane", neubedljivo izgovori, a ja se odmah namrštim.

"Ma daj, Ljoh, nama su tradicije svetinja. Ti to vrlo dobro znaš", svi to znaju. Koliko sam se samo puta svađao sa Sjominom zbog tih istih tradicija.

"Ne znam šta drugo da ti kažem. No mislim da zaista ne treba sve odmah da gledaš crno. Sigurno je sve u redu", znam da je verovatno upravu, ali ne mogu da se smirim. Nikad nije propustila trač partiju, bez da mi to ranije najavi.

"Jednostavno je pozovi ponovo", uz uzdah odmahnem glavom, nakon što bacim pogled na sat. Poklon od nje.

"Nema šanse da mi se javi. Sad je sa pacijentima."

Kad je u ordinaciji, nemoguće je dopreti do nje. Zašto mora da bude toliki profesionalac?

•Tina's pov•