Gospodin Savršeni ✅

•26•

👆 Nek mi neko objasni zašto mi je slika s Vujadinom jedna od omiljenih? 😅  Kangica svakako dominira 😍 👆

"Hoćeš li se odlučiti danas?", Anton kuka, dok Aleksej i ja prelazimo pogledom preko prstenja, koje je ljubazna prodavačica iznela pred nas.

"Podseti me, Ljoh, što smo ga poveli s nama?", da sam znao koliko će kukati, ne bih ga zvao.

"Ne znam, ni meni nije jasno. Ako ti se ne sviđa ovde, imaš kafić preko puta, pa nas čekaj tamo", obrati se bratu, očito i sam iziritiran njegovim kukanjem. Anton prevne očima, ali posluša Alekseja i napusti zlataru.

"Šta kažeš na ovaj?", Ljoša mi pokaže jedan klasičan model, koji me oduševi.

"Savršen je. Tina će ga obožavati", uopšte ne sumnjam u to. To je to. To je jedini, koji mogu da zamislim na njenoj ruci, a sigurno sam ih video stotinu, otkako smo jutros započeli potragu.

Aleksej se osmehne, ponosan što sam se odlučio baš za njegov predlog.

"Znaš, Feđa, ne bih da se namećem, ali rado bih ti bio kum", nervozno prođe rukom kroz kosu, kao da se plaši da bih mogao da ga odbijem.

"Istina je da imam dosta dobrih prijatelja, koje poznajem duže nego tebe, ali niko mi drugi nije ni pao na pamet, da budem iskren. Mislio sam da ti postavim to pitanje, tek nakon što Tina pristane, ali kad si već pokrenuo tu temu, može i sad. Da li bi mi bio kum?"

Osmeh na njegovom licu raste, nakon što skapira da sam ozbiljan.

"Naravno da hoću. Kad planiraš da je zaprosiš?", upita me za daljnji plan, iako se ne bi baš moglo reći da imam jedan. Nemam ni predstavu kako ću je pitati, no znam da to mora biti za vikend, dok budemo u Saratovu. Samo tu, pred našim roditeljima, nema šanse da me odbije.

"Za vikend. Obećao sam mojima da ćemo ih posetiti", pre bih rekao da su me naterali da im obećam, ali nije bitno.

"Reći ćete im istinu, zar ne?"

"Moraćemo. Predugo smo ih lagali."

•Tina's pov•

"Evo moje trudnice", mama me dohvati u zagrljaj, a mene preplavi osećaj krivice. Nije mi drago što ćemo im priznati da smo lagali, ali Feđa je upravu. Moraju saznati istinu.

"A gde nam je zet?", tata radoznalo upita, nakon što ga ne primeti u dvorištu.

"Otišao je do Mihaila i Irine da ostavi stvari. Insistiraju na tome da oboje budemo kod njih", prevrnem očima, jer ne vidim nijedan razlog za napuštanje moje sobe i mog kreveta.

"Zamalo su se potukle oko toga", tata dobaci, čime zaradi mamin neodobravajući pogled.

"I mislila sam da je tako", iskreno se nasmejem, pošto se uprkos svim ovim godinama nimalo nisu promenile.

Oduvek su se prepirale oko toga koja će organizovati porodični ručak ili pak koja će nam organizovati zabavniji vikend. Onda smo odrasli, pobegli za Moskvu i ostali su im jedino ovi retki vikendi, kad ih posetimo.

"Kako je bilo u Rimu?", zainteresuju se da čuju detalje o našem putovanju, koje je, malo je reći, bilo savršeno. Milion puta su oni bili ti, koji su meni prepričavali događaje s našeg putovanja u Rim. Imala sam samo dve godine, pa valjda ne čudi što se ničeg ne sećam.

"Prelepo. Grad je prelep, zaista. Čak je i Feđa delovao oduševljeno", to mi je najveća pobeda. Zaljubiti njega u Italiju je jedan od mojih zadataka još od srednje škole.

"Natalija, pusti dete da odmori od puta. Nemoj odmah da je pritišćeš", tata je ponovo glas razuma.

Taman što ona pođe da mu uzvrati, glas iza nas je prekine.