"Gde si nestao sinoć?", Anton upita, jer mu se nisam javio, pre nego što sam otišao s Larisom.
"Mislim da to i sam možeš da skapiraš", raskezim se, pa primetim kako Aleksej prevrće očima, dok mi Anton čestita.
"A gde si ti sinoć nestao?", okrenem se ka Ljohi, a on me posmatra par sekundi ćutke.
"Tamo gde je trebalo ti da odeš", kaže hladno, zbunivši me.
"Ne pratim te", i Anton, i ja ga zbunjeno posmatramo, dok se on samo mršti.
"Naravno da me ne pratiš. Završio si s nekom sponzorušom, dok sam ja išao da pokupim tvoju najbolju prijateljicu iz grada i odvezem je kući", setim se propuštenih poziva, zbog čega se lupim po čelu.
"Je l' bila užasno ljuta?", siguran sam da jeste, obzirom da mi je odbila sve pozive posle toga.
"Nije bila ljuta. Štaviše nije me ni pitala za tebe. Baš naprotiv, delovala je veoma smireno. I razočarano."
Svaka čast, Smolov.
"A čekaj, zar nije trebalo Andrej da je vrati? Nije je valjda ispalio?", jer ako jeste, ubiću ga na licu mesta. S njom se ne postupa tako.
"Nije, ispalila je ona njega. Ispričala mi je kako mu je nakon izlaska priznala, kako ništa više od jednog sastanka neće dobiti, i odbila njegovu ponudu za prevoz. Zvala je tebe, ali pošto se ti, kretenu, nisi javio, pozvala je mene", objasni, a meni se osmeh nacrta na licu.
"Znao sam da je pametna", može ona mnogo bolje od tog kretena.
"Šta se smeješ, debilu? Možda je ona njega i ispalila, ali ni ti nećeš proći mnogo bolje, kad shvati gde si bio", Aleksej zauzme Tininu stranu, dok je Anton izgleda odabrao moju, jer upravo govori kako mu nije jasno čemu tolika drama.
"Nije se javio, pa šta? Ona je prva njega ispalila za filmsko veče. Ne može sad da ga krivi što je izašao s društvom u grad."
Njih dvojica se očas posvađaju i čini mi se da bi vrlo lako mogao da izbije fizički sukob, ukoliko na vreme ne budem reagovao.
"Odoh do Tine. Nemojte da se pobijete dok me nema", upozorim ih, pa pokupim telefon i ključeve sa stola, pre nego što napustim svoj stan.
Nek i nisam kriv, ali izviniću se, ako je to najbrži način da nam se odnos vrati u normalu. To je jedino što mi je bitno.
•Tina's pov•
Nateram se da napustim udobnost svog kreveta, nakon što se zvono oglasi po treći put. Neko mi se baš navalio na vrata.
"Ako nije izbio treći svetski rat, ubiću onog ko me probudio", kažem, dok otvaram vrata, pa prevrnem očima, nakon što zateknem Feđu pred njima.
"Jesi ti normalan? Pošten svet spava u ovo doba", ne sluša moje kritike, već iskoristi priliku da uđe u stan.
"Mislio sam da si odavno budna, obzirom da si se ranije vratila kući", pokuša da se opravda, ali mu to baš i nije pošlo za rukom.
"Pola noći sam gledala seriju sa Ljošom. Uveliko je bilo prošlo četiri kad sam napokon legla, a ti me budiš u osam. Izvini što te nisam dočekala sa kafom i doručkom", kažem sarkastično, na šta on frustrirano uzdahne.
"Izvini zbog onog sinoć, Tina. Bio sam-", prekinem ga, ne dopustivši mu da dovrši.
Ne želim da znam s kojom je sinoć bio.
"Sve je u redu. Nisi dužan da se javiš, čim te pozovem. Ali očekujem izvinjenje za ovako rano buđenje, samo da znaš", prećutim sve što sam sinoć želela da mu kažem, jer nema smisla. Funkcionišemo ovako već dvadeset osam godina, koja je onda poenta da sad sve menjam?
"Sigurno nisi ljuta?", pogleda me iznenađeno, kao da ne može da poveruje.
"Za sinoć nisam, ali za buđenje jesam, i to veoma", osmehne se, pa me privuče u zagrljaj.
"Idi spavaj, ja ću spremiti doručak", prihvatim ponudu, jer mi se isuviše spava.
"Nemoj da mi zapališ kuhinju."
•Feđa's pov•
" 'Ajde, molim te, pristani. Ići ćemo idući vikend za Saratov, obećavam", već pola sata molim Tinu da odgodi svoj put kući i da izađe s nama večeras.
"Ne izlazi mi se, a i obećala sam mami i tati da ćemo se videti ovaj vikend", zašto mora da bude ovoliko tvrdoglava?
Istina je da smo se jedva videli proteklih dana. Ona je imala mnogo više posla, nego inače, a i ja sam imao dva gostovanja ove sedmice, pa sam jedva i bio kući.
"Ma daj, Tina, momci baš žele da te vide. Anton je kukao kako te nije video sto godina i kako mu užasno nedostaješ, a Aleksej je samo za nijansu bolji od njega. Čak su i Dima, i Vlad izrazili želju da te vide", nastavim da je ubeđujem, a ona napokon popusti.
"U redu, dosado. Ali ne planiram da ostanem dugo. Ako već ne idem u Saratov, to znači da sutra opet radim", kaže uz uzdah, pa joj obećam da nećemo dugo.
"Čim poželiš da odeš kući, ja ću te odvesti. Dogovoreno?", pružim joj ruku, koju ona prihvati.
"Držim te za reč. A sad stvarno moram da se vratim poslu", nije kao da sam joj uzurpirao kompletnu pauzu za ručak.
"Pokupiću te posle posla", ponudim joj, ali ona odmahne glavom.
"Nema potrebe. Tu sam autom", pozdravi se kratko, pre nego što se vrati u ordinaciju svom poslu.
"Pristala, a?", Aleksej upita, čim ga pozovem.
"Uz mnogo muke jeste. Gde ste sad?", upitam, napuštajući bolnicu u kojoj Tina radi.
"Kući, igramo FIFU."
"Dolazim."
•Tina's pov•
"Hej", podignem pogled sa papira na svom stolu ka vratima moje ordinacije.
"Izvini ako smetam, ali želeo sam da te vidim. Nedostaješ mi", Danil uđe, ne sačekavši da išta kažem.
Da li je moguće da je čekao da sestra ode da bi me video?
"Zar ne možemo ponovo da budemo prijatelji?", smesti se na fotelju, koja je namenjena pacijentima. Mnogo je važno da se osećaju komforno, dok pokušavam da im pomognem.
"Znaš, Danil, bio si u pravu. Mada ja to dugo nisam shvatala", kažem iskreno, nakon što se stropoštam na svoju stolicu. Nije mi lako da pričam o ovome ni s njim, ni s bilo kim drugim.
"O čemu pričaš?", posmatra me zbunjeno, kao da ne može da se seti na šta mislim.
"Volim ga."
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
Zar nije premeden? 😍🙈
Iznenađeni zbog njenog priznanja? Šta mislite, da li i on oseća isto? 🙈
Uhvatilo me neko ludilo, pa hoću da budem kovrdžava 😅 Istina je da izgledam kao ovca s ovim kovrdžama 😂 Kako ste mi vi? 💙
