"Gde si bila celo jutro? Umro sam od brige", čim se nađem u njegovom autu, krene s ispitivanjem.
"Prespavala sam trač partiju. Izvini, ali bila sam mrtva umorna nakon dolaska sinoć."
"Što mi se nisi javila?", namršti se, na šta uzdahnem.
"Gleb se pojavio u bolnici", otišao je još pre par sati, ali ja nisam uspela da se saberem čak ni sad.
"Ozbiljno? Reci mi da ste se pomirili", osmeh se raširi njegovim licem, a ja progutam knedlu svesna da ću mu skinuti taj osmeh onim što imam da kažem.
"Nismo."
"Što je onda dolazio?"
"Upao je u sranje. Ozbiljno sranje", ne znam ni odakle bih počela.
"Malo jasnije, moliću."
"Ne znam odakle da počnem. Možda najbolje da krenem od pravog razloga našeg raskida", ne mogu da verujem da sam ga lagala. Sramota me, jer se nikad do sad nisam nalazila u ovakvoj situaciji.
"Manjak vremena, znam", kaže dok polako skreće ka dobro nam poznatom stadionu.
"Zapravo nije tako. Gleb je imao problema s narkoticima. Iz tog razloga smo raskinuli", naglo zaustavi auto i okrene se ka meni.
"Zašto mi nisi rekla?", tačno sam znala da će ovako da reaguje.
"Šta je hteo?", pokuša da se smiri, ali mu ne polazi za rukom.
"Prestao je da se truje tim sranjem, ali se to nije svidelo dilerima. Pokušali su da ga ubiju, ali je umesto njega stradao Pavel", objašnjavam mu, a on me bledo posmatra.
"Molim te, Tina, reci mi da si ga oterala", moli me pogledom, ali ja samo odmahnem glavom.
"Jesi li ti normalna?!", lupi šakama o volan, veoma ljut. Ne pamtim kad sam ga poslednji put videla ovako besnog.
"Nisam imala srca da ga oteram. A i posao mi je takav da sam dužna da mu pomognem", uzdahne, pa me malo smirenije pogleda.
"Prijatelj mi je. Volim ga. No kad bi se sad našao ispred mene, ubio bih ga bez da trepnem, jer tebe uvlači u svoja sranja", što je najgore znam da je mrtav ozbiljan.
"Odsad nigde ne ideš sama. Voziću te na posao, dolaziti po tebe nakon posla. Na pauzu za ručak ćeš izlaziti isključivo sa mnom. U redu?", naređivačkim tonom mi izdiktira sve mere predostrožnosti, koje planira da sprovede, kad sam ja u pitanju.
"Sad već preteruješ."
"Preterujem? Pokušali su da ga ubiju, a on je brže bolje požurio da te vidi, ne razmišljajući o tvojoj sigurnosti. Videće svog Boga jer te ugrozio svojom glupošću", znam da kao i uvek samo brine za mene, ali me povremeno izluđuje takvim ponašanjem. Zaboravlja da sam odrasla i da mogu da se brinem i sama za sebe.
"Obećaj mi da nećeš praviti gluposti", progovorim ozbiljno, kapirajući koliko je bitno da da to obećanje. Nikad ne krši datu reč, pa bi to značilo da mogu da odahnem.
"Samo ako ti meni obećaš da ćeš slušati sve što ti kažem. Ako mi ne dozvoliš da te zaštitim na svoj način, uradiću to na neki drugi", posmatra me, pa popustim svesna da neće odustati.
Pođe još nešto da mi kaže, ali ga prekine zvuk telefona.
"Reci, Ljoh", dobacim mu da obavezno pozdravi Alekseja i od mene. Prosto obožavam blizance.
"Nema šanse da dođem. Reci mu da imam važnih porodičnih problema", osmehnem se zbog činjenice da me nazvao porodicom. Radi to ceo život, ali se svaki put ponovo obradujem, kao da je prvi put.
"Boli me uvo, ovo mi je bitnije", ponovo se prepire zbog treninga. Nikad nije uspeo da stekne dobar odnos sa trenerom, pa su prepirke s njim vremenom postale sasvim normalna stvar. Feđa postaje jako teška osoba, ako mu se zameriš.
Bacim pogled na sat pa shvatim da mi je pauza za ručak prošla u autu u prepirci s njim.
"Idi na trening. Ionako treba da se vratim na posao", obavestim ga, na šta se odmah namršti.
"Nema šanse. Idem s tobom, pa makar morao ceo dan da provedem u čekaonici", okrene auto, pa krene nazad ka bolnici, ne obraćajući pažnju na moje nezadovoljne grimase.
"Nećeš me oterati, Tina. Džaba pokušavaš."
•Feđa's pov•
"Šta ti tražiš ovde?", prevrnem očima čim začujem daveža, zvanog Danil.
"Apsolutno te se ne tiče. Bolje gledaj svoja posla", ne postoji osoba čija me pojava više nervira od njega.
Otkako mu je Tina posvetila trunčicu svoje pažnje, umislio je da joj je mnogo bitan. Nikako da skapira da joj niko nije bitniji od mene. Baš kao što ni meni niko nije bitniji od nje.
"Džaba je čekaš. Imamo dogovor za bioskop večeras", pogleda me s visine, ne znajući da su se stvari u toku dana promenile. Glebova poseta izgleda ipak ima i pozitivnu stranu.
"Bolje ti to proveri još jednom", namignem mu, svestan da će mu Tina ubrzo skinuti taj samozadovoljni osmeh s lica.
I baš dok se mi raspravljamo, ona se pojavi na vratima.
"I mislila sam da ste vas dvojica. Šta se dešava ovde?", luta pogledom s jednog na drugog, očekujući pojašnjenje.
"Došao sam da te podsetim na dogovor za bioskop večeras. I dalje važi, zar ne?", osmehne joj se, sav pun sebe.
Tina me pogleda na trenutak, pa uz uzdah vrati pogled na njega.
"Zapravo, ne mogu večeras u bioskop. Iskrslo mi je nešto veoma bitno, zbog čega ću morati da otkažem sve planove, koje sam imala za idućih par sedmica", kratko pojasni, ne odajući nikakve detalje.
"A koncert za vikend?", gleda je iznenađeno, a ona me još jednom pogleda, pre nego što mu da odgovor na njegovo pitanje.
"Izvini, ali i to isto otpada", pođe da se vrati u ordinaciju, ali je ja zaustavim.
"Kad završavaš s poslom? Da znam koliko ću još dugo morati da se kočim ovde", namerno upitam, da bih Danilu dao do znanja, da mi nije ni blizu.
"Ostao mi je još samo jedan pacijent. Strpi se", ozbiljno odgovori, pa nestane nazad u ordinaciju.
"Šta sam ti rekao? Ko se poslednji smeje, najslađe se smeje", raskezim se, uživajući u njegovoj iznerviranoj faci.
"Иди нахуй", opsuje i ljuto odmaršira nazad odakle je i došao, doprinoseći tako mojoj sreći.
Možda sam ofulio s procenom poslednji put, ali nikad joj ne bih dozvolio da napravi toliku glupost i bude s ovim kretenom. Zaslužuje mnogo bolje i potrudiću se da joj to bolje i nađem.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Obzirom da vas u poslednje vreme stalno smaram sa starim knjigama, došao je red da vas podsetim i na jednu, na koju sam ja veoma ponosna, iako po statistici ne može da se poredi sa ostalima 😅 Ako do sada niste, savetujem vam da pogledate "Porušene Barijere" 🙈 💙
