"Nisam očekivala pet zvezdica, genije. Tri bi bile sasvim dovoljne", prekorim ga što je bacao pare bezveze. Ionako ćemo najmanje vremena provesti u hotelu.
"Navikni se da ništa manje od pet zvezdica ne dolazi u obzir, kad putuješ sa mnom", namigne mi, na šta prevrnem očima.
"Snobe", ne mogu da izdržim, a da ga ne zezam. Ponekad je previše lako.
"Znači, to mi je hvala? Da sam znao da ćeš da budeš nezahvalna, ne bih te ni doveo", isplazi mi se, što me nasmeje.
"Raspakujemo se i onda idemo u obilazak. U redu?", previše sam nestrpljiva da vidim grad. Sanjala sam o ovom momentu veoma dugo i ne mogu da verujem da sam sad zaista ovde.
"Ti si šef", osmehne mi se, pa privuče svoj kofer ormaru, zbunivši me totalno. Shvatim šta se dešava kad krene da ređa svoje stvari na police ormara.
"Ma daj, Feđa, zar ozbiljno delimo sobu?", ne mogu da verujem da je to uradio. Kako misli da ja prestanem da osećam sve ovo što osećam prema njemu, ako smo stalno zajedno?
"Neki problem?", pogleda me izazivački, na šta samo prevrnem očima.
"Nikakav", odlučim da se ne svađam, jer želim što pre da krenem u obilazak. Ako ništa, bar nije zauzeo kompletan ormar, kao što zna.
"Treba li ti pomoć?", ponudi se da mi pomogne oko raspakivanja, ali ga ja odbijem. Mogu ovo i bez njega.
"Ma da li je moguće?", frustrirano uzdahne, nakon što mu telefon zazvoni, privukavši i moju pažnju.
"Reci, mama", prevrne očima, jer nismo uspeli ni da se smestimo kako treba, a oni već zovu.
"Upravo smo stigli", okrene mi leđa dok razgovara s njom, a ja iskoristim priliku da ga dobro odmerim. Ovo sve ide dođavola.
"Ne brini, mama, pazim na Tinu. Biće njih dvoje dobro", naglo se okrene, pa me uhvati kako ga odmeravam.
Ups.
"Javiću ti se večeras, kad se vratimo iz obilaska. Okej?", nekako prekine poziv, pa se uz negodovanje okrene ka meni.
"Ti i tvoja trudnoća. Ubijaju me u pojam", mnogo su naporni. Ceo vikend su nas smarali svojim planovima za budućnost, zbog čega smo jedva čekali da se vratimo u Moskvu. No onda su našli novi način da nas smaraju - telefonom.
"Sto puta sam ti se izvinila zbog toga. Ne znam šta mi je bilo da kažem takvu glupost, ali sad je svakako kasno", obećali smo jedno drugom da ćemo o njima razmišljati tek kad se vratimo iz Italije, ali izgleda da je nemoguće održati to obećanje.
"Šta ti je prvo u planu?", promeni temu, na čemu sam mu veoma zahvalna. Da nas on uvaljuje u sranja, na to smo svi navikli, ali da ja budem glavni krivac, to je nešto sasvim novo.
Možda mi jeste prvi put, ali je zato šampionski.
•Feđa's pov•
"Gde tako žuriš?", jedva sustignem Tinu, jer je tempo koji nam je zadala nenormalan.
"Da što pre vidim Koloseum. Ti si možda kao mali sanjao Đuzepe Meacu, ja sam sanjala Koloseum", prevrnem očima, pa je uhvatim za ruku kako ne bi mogla ponovo da mi pobegne.
"Za jednu trudnicu previše ti trčiš", isplazim joj se, davši joj tako do znanja da još uvek nisam prešao preko gluposti, koju je napravila, iako mi se izvinila hiljadu puta.
"Trebalo je da te ostavim u Moskvi", sad ona bude ta koja prevrće očima, iako sam siguran da joj je na neki način drago što sam pošao sa njom.
"Pa da nađeš nekog Italijana ovde. A-a, žalim slučaj, ali moram da te vratim nazad u Rusiju", nije realno kojom joj brzinom momci priđu, čim se udaljim od nje.
Tokom obilaska Fontane di Trevi, odvojio sam se od nje samo na pet minuta ne bih li odgovorio na par poruka, a kad sam završio zatekao sam je duboko zadubljenu u priču s nekim Italijanom. Jedva sam ga oterao od nje. Zar je od svih jezika na svetu morala da nauči baš italijanski?
"Kvariš mi zabavu, Smolov", prevrne očima zbog ljubomore, koju ne uspevam da sakrijem, mada se trudim.
"Zar nisi videla kako je onaj bio kratak?", upitam, na šta ona prasne u smeh.
"Izvini, džine, nisam te prepoznala."
"Koliko još imamo da hodamo?", već satima unazad me tera da razgledamo grad, iako ćemo ovde biti i narednih devet dana.
"Ne puno", da sasvim neodređen odgovor, dok pogledom prelazi preko mape grada, koju ne ispušta iz ruku. Nisam verovao da će se tako dobro snaći s njom, ali dovela nas je do svakog mesta, koje je želela da vidi.
Osetim vibraciju u džepu, pa izvadim telefon, moleći se u sebi da nije ponovo mama. Odahnem kad vidim da je poruka od Alekseja. Posvetim svu svoju pažnju kucanju odgovora, pa se sudarim s Tinom.
Zbunjeno je pogledam, jer se ne pomera, a onda ispratim njen pogled i shvatim šta se dešava.
Posmatra Koloseum i ne trepće, dok joj osmeh svakim sekundom postaje sve veći i veći. Ne mogu da se ne divim toj njenoj dečji iskrenoj sreći.
"Hoćeš da te fotografišem?", upitam je uz osmeh, skrećući njenu pažnju sa Arene ispred nas na mene, bar na koji trenutak.
"A-a, neću da kvarim ovu lepotu", progovori, kao da se vratila iz transa, nakon čega ponovo usmeri svoj pogled na građevinu, koja ju je toliko očarala. Nasmešim se kad shvatim da je mrtva ozbiljna, pa je privučem u zagrljaj, zaklanjajući joj pogled na taj način.
"Ako je ovo jedno od sedam svetskih čuda, ti si onda osmo", primetim kako se ukočila u mom zagrljaju, kao da ne zna kako da reaguje na ono što sam upravo izgovorio.
Ponovo sam uspeo da zajebem.
"Hajde da me fotografišeš. Hoću da imam fotku za uspomenu", izvuče se iz mog zagrljaja, istovremeno promenivši temu. Kako išta da joj kažem, kad svaki put reaguje ovako, čak i kad zna da se samo šalim?
Treba jednostavno da se pomirim s tim da ću ostati u prijateljskoj zoni ceo svoj život i da prestanem da pravim gluposti, jer je bolje da je imam u svome životu makar i kao prijateljicu, nego nikako.
"Gde si odlutao?", trgne me iz razmišljanja, a ja samo slegnem ramenima, pre nego što uzmem fotoaparat iz njenih ruku.
"Давай!", bacim se na fotografisanje, skrećući tako misli s bolne teme.
Možda ovaj odmor i nije bio toliko dobra ideja.
Oops! Bu görüntü içerik kurallarımıza uymuyor. Yayımlamaya devam etmek için görüntüyü kaldırmayı ya da başka bir görüntü yüklemeyi deneyin.
Sutra moram da se fotografišem za maturski pano i trema me već uhvatila, jer verovali ili ne, ne znam da se osmehnem 🙈 Nekako sam se nadala da neće biti ni toga, kao što neće biti ni maturske žurke 😅
Inače, primetila sam u poslednje vreme da "Njegova Pobeda" privlači dosta pažnje i da joj broj pregleda veoma raste, što mi je drago da vidim, naročito zbog činjenice da sam imala ogromnu tremu dok sam je objavljivala, zbog tematike kojom se bavi 🙈 Kako se vama čini, ukoliko ste je pročitali? 💙
