"Teta Irina, zaista niste morali ovoliko da se mučite", ta žena sprema nenormalno mnogo hrane, svaki put kad nas dvoje javimo da dolazimo.
"Tina dušo, nije ovo meni mučenje. Vidim ja kako ste vas dvoje mršavi. Ništa vi meni tamo ne jedete", ona i moja majka su iste.
"To joj i ja svaki put pričam. Sigurna sam da samo naručuju hranu. Džaba svi moji časovi kuvanja, koje sam joj davala", naravno da se i ona odmah morala uključiti.
"Izvinite, teta Natalija, ali to nije istina. Poslednjih mesec dana, Tina nije napuštala kuhinju. Rekao bih da ti časovi ipak nisu bili džaba", Feđa počne da me brani, ali kao i obično pretera.
"Čekaj, je l' to vas dvoje ponovo živite zajedno?", Mihail prvi pokopča, na šta uzdahnem. Ako ništa drugo, to barem nije laž. Ipak živim kod njega otkako sam izašla iz bolnice i ne želi da me pusti da se vratim u svoj stan.
"Da", mislim da su moji crveni obrazi ovaj put pun pogodak.
"A šta ste to važno hteli da nam kažete?", tata me pomno posmatra, a ja ponovo paničim. Šta god da sad kažemo, upropastićemo stvari još više.
Feđa me opali laktom ispod stola, dajući mi do znanja da moram da progovorim. Kreten ne shvata da mi tako samo još više nabija pritisak, a moj mozak ne zna da funkcioniše pod pritiskom.
"Trudna sam", shvatim šta sam rekla, tek kad uhvatim njegov pogled. Da smo u jednom od onih crtanih filmova, vilica bi mu sad bila na podu.
Jebote, Tina, da li si mogla išta gore da kažeš?
Mama me odmah privuče u zagrljaj, srećna što će napokondobiti dugo očekivano unuče. Feđa me sve vreme ukočeno posmatra, iako ga Irina već uveliko grli.
"Čestitam, sine. U blagom sam šoku", Mihail mu pruži ruku, a on me još uvek samo posmatra.
"Verujte mi, šokiran sam koliko i vi", napokon progovori, na šta mu se blago osmehnem, svesna kakvu sam glupost napravila. Sve ono što je on slagao dosad, nije bilo ni blizu ovako grozno.
"Izvini što ti nisam rekla, ali želela sam da bude iznenađenje", laži sad dalje, kad si već uprskala.
"Oh veruj mi, ljubavi, iznenadila si me. Veoma", mrtva sam kad ostanemo sami.
•Feđa's pov•
"Ozbiljno, Tina? Trudna? Objasni mi, molim te, kako je to tačno bolje od toga da im kažem kako smo se verili?", ljut sam kao ris, a ona samo ćuti i gleda me, otkako smo otišli u sobu.
Ne mogu da verujem da je slagala kako je trudna!
"Uspaničila sam se! Jednostavno je izletelo", strovalim se na krevet pored nje, jer zaista ne znam šta da kažem ovaj put.
"Izletelo? Kako nekome iz čista mira može da izleti laž o trudnoći?", posmatram je još uvek ljut, a ona samo slegne ramenima.
"Znaš da ne znam da funkcionišem pod pritiskom. Šta drugo hoćeš da ti kažem?", to je istina, nikad nije ni znala. Baš iz tog razloga sam ja uvek bio taj koji laže, a ona je samo igrala svoju ulogu.
"Jebeno sam mrtav kad saznaju da je sve ovo bila samo laž. Mihail će me ubiti", zabijem glavu u šake, ne videći izlaz iz ove situacije.
"Izvini", Tina se rasplače, na šta uzdahnem. Privučem je u čvrst zagrljaj, davši joj do znanja da sam tu.
"U redu je, Tina. Smislićemo nešto", kažem, samo da je smirim, iako sam zapravo svestan da ne postoji ništa što bi nas spasilo ovaj put.
"Ovaj put sam stvarno uprskala i nema šanse da nađemo izlaz iz ove situacije. Jedino što možemo da uradimo je da im kažemo istinu", gleda me suznim očima, a ja odmahnem glavom.
"A-a, nema šanse, još uvek mi se živi. Imam još par lepih godina fudbala pred sobom i nisam spreman da ih se odreknem."
Nemam srca da sad siđem dole i kažem im istinu, nakon što sam video njihove reakcije. Bili bi slomljeni.
"Znaš, Tina, postoji jedan izlaz", osmehnem joj se, a ona me iznenađeno pogleda.
"Lepo napravimo dete, pa ne moramo da im kažemo istinu", smejem se, sve dok me ne pogodi jastukom.
U sekundi se nađem nad njom, golicajući je, a ona umire od smeha.
"Kakav je to način da tučeš oca svog deteta? Prijaviću te za porodično nasilje, znaš?", iako sam prestao s golicanjem, još uvek sam iznad nje.
"Zamisli naslove u novinama onda - Rusku fudbalsku zvezdu tuče supruga. Bio bi svetska senzacija", uzvrati mi zezanje, a ja je par trenutaka samo posmatram.
"A vidiš na to sam i zaboravio. Idući korak nam je venčanje. Dete ne sme da se rodi u vanbračnoj zajednici", koliko li sam samo puta čuo moju majku da mi to govori.
"A ti bi da me ženiš?", upita kroz smeh, a meni srce ponovo lupa kao ludo.
Nisi ni svesna koliko bih to voleo.
"Može, al' samo ako ćemo na neku egzotičnu destinaciju na medeni mesec", namignem joj, a ona se ponovo smeje.
Obožavam taj smeh.
"Šteta, dragi, ja bih u Italiju na medeni mesec", isplazi mi se detinjasto, na šta odmahnem glavom. Ona i njena opsesija Italijom.
"Šta je toliko specijalno u Italiji?", iz nekog razloga je to nikad nisam pitao, a više puta mi je padalo na pamet.
"Istorija, arhitektura, jezik, kuhinja. Sve", oči joj sijaju dok priča o zemlji, koju toliko voli, pa shvatim da bih voleo da kroz avanturu u Rimu prođemo zajedno. Ko zna, možda nam to bude poslednja.
Ako sve ovo budem osećao i kad se vratimo u Moskvu, priznaću joj, pa kud puklo da puklo.
"Hej, Tina", pogleda me, iščekujući nastavak.
"Imam jednu želju."
"Koju?", iznenađeno me posmatra, na šta se osmehnem.
"Hoću s tobom u Rim", vidim da sam je zbunio.
"Zar nisi već bio nekoliko puta?", klimnem glavom, ali ona sad deluje još zbunjenije.
"Hoću da ga vidim tvojim očima ovaj put. Hoću da shvatim šta je toliko posebno."
"A šta ćemo s njih četvoro?", podseti me na problem, koji imamo.
"Bavićemo se njima kad se vratimo."
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Jeste očekivali od Tine ovakvu glupost? 😂 Neke prognoze za iduće delove? 🙈💙
Je li iko od vas gledao "A star is born"? Ja upravo jesam, i mada sam se isplakala, definitivno preporučujem film svima koji ga nisu gledali 😍💙
