Plavo

37.

  Još dugo smo se tako ljubili u snegu.
  Odeća mi je bila potpuno mokra od snega, a šake i stopala su mi se toliko smrzli da ih više nisam osećala.
  A ipak mi nije bilo hladno.Dok me je ljubio osećala sam neku neobičnu toplinu oko srca.
  Suze su idalje navirale.Misli su mi prepunile glavu, a osećanja prepunila srce i samo sam suzama mogla da opustim taj pritisak.
  I Markovi poljupci pomogli su da zaboravim na sve to što me je mučilo.
  Najednom poljupci su prestali.
  Nekoliko sekundi samo smo se nemo gledali pocrvenelih lica što od hladnoće, što od stida, a zatim me je on obgrlio svojim rukama i polako podigao u sedeći položaj.
  Uzvratila sam zagrljaj i šćućurila glavu ispod njegovog vrata pustivši još koju suzu.Oboje smo se tresli od hladnoće, ali niko se nije usudio da ustane.
  ,,Mislim da je vreme da krenemo...", rekla sam tiho, ali sam ga čvršće stegla da mu pokažem da ne želim to.
  ,,Verovatno...", rekao je pa me čvršće zagrlio.Naslonio je bradu na moju kapu.
  ,,Razbolećemo se...", rekla sam, a ovim rečima sam više ubeđivala sebe nego njega da treba da ustanemo.
  ,,I to je verovatno..."
  Promeškoljio se i izvukao stopala iz snega, a zatim ustao ne ispuštajući me iz zagrljaja tako da sada više nismo sedeli u snegu, ali smo idalje bili u toplom zagrljaju.
  Krišom sam se nasmešila.
  Opet je nastala poduža tišina.
  Začula sam poznati zvuk na koji je Marko okrenuo glavu.Pogled mu je bio uperen ka putu.Olabavio je stisak te sam i ja učinila isto.Uhvatio me je za ruku i povukao ka sebi.
  ,,'Oćemo?", pitao je uz smešak koji je zagolicao moje srce.
  ,,Mhm.", klimnula sam glavom i krenula za njim.
  Ušli smo u prepun autobus držeći se za ruke.
  Dok smo bili u autobusu morali smo da stojimo veoma blizu jer je jedva bilo mesta da se diše.Pošto mi je bilo teško da održavam ravnotežu obrglio me je jednom rukom i tako me pridržavao.Tako mi je bilo lakše da sakrijem svoje lice naduveno od plakanja.
  Nismo izašli na trećoj stanici već smo nastavili dalje.
  Nismo izašli ni na stanici na kojoj smo izašli kad sam bežala iz škole.
  Izvukao me je iz autobusa malo posle te stanice.Znala sam otprilike gde smo, ali nikada nisam bila ovde.
  ,,'Ajde.", rekao je i povukao me za ruku pa smo krenuli preko ulice.

 Ovaj deo ću možda promeniti tako da molim vas ostavite komentar da li vam se sviđa ili ne da bih znala da li uopšte treba da ga promenim <3