Plavo

12.

  Levo...ili desno?,upitkivala sam samu sebe dok sam premeštala jedan mali pramen kose na jednu pa na drugu stranu.Perbacila sam ga desno i zagledala se u svoj odraz u ogledalu.Izgleda čudno.Prebacila sam ga na levu stranu.Ovako je već bolje...nije!Čudno je...
  Skoro već deset minuta provela sam nameštajući kosu ispred ogledala u svojoj sobi.Obukla sam se malo lepše nego obično,a kosu pustila da mi pade preko ramena.
  Nisam mogla da se odlučim šta da uradim sa ovim glupim pramenom!
  ,,Elena,požuri!Zakasnićeš.",doviknula mi je mama,a ja sam brzo pramen razdvojila na dva dela i na svaku stranu stavila po jedan.Kako se toga ranije nisam setila?
  Izjurila sam iz kuće i uputila se ka stanici.Ka stanici na kojoj me je on čekao.

  Mama je bila upravu.Kasnila sam.
  Potrčala sam što sam brže mogla,a kad sam stigla ispred njega zastala sam da uhvatim malo vazduha.,,Prošla su tri autobusa.",rekao je iznervirano.
  ,,Izvini.",rekla sam dok sam idalje duboko disala.Izdahnuo je.
  ,,Oprošteno ti je,smotana."
  ,,Ej!",namršteno sam uzviknula na šta se on nasmejao.I ja sam se nasmejala.
Neprijatna atmosfera od juče nije se vratila.Razgovor je tekao glatko i lepo kao da se znamo već sto godina,a ne tek jedan dan.Izgleda da nisam samo ja bila radoznala.
  ,,Hteo sam nešto da te pitam."
  ,,Pitaj.",rekla sam uz osmeh.
  ,,Mogu li da dobijem tvoj broj?",pitao je uzvrativši osmeh.Gledao me je svojim plavim očima.Zacrvenela sam se,ali sam brzo odgovorila:,,Da."
  Razmenili smo brojeve telefona i ubrzo je naišao autobus.Srce mi je uzbuđeno tuklo u grudima dok sam se pitala da li ćemo ući na ista vrata ili odvojeno kao i uvek do sad.Napravili smo dva koraka napred i sačekali da se otvore vrata.Trenutak istine se približava!
  Vrata su se otvorila.
  Krenuo je ka srednjim vratima.Je l' sad treba da krenem s njim?U jednoj sekundi promenila asm mišljenje trista puta.
  Ućiću na srednja vrata.Idem na zadnja.Ućiću s njim.Ma idem sama na zadnja.
  Na kraju sam utrčala na zadnja vrata da ne bih ostala sama na stanici.Osećala sam se glupo i iz nekog nepoznatog razloga nervozno.Penjala sam se na prste pokušavajući da ga pronađem.Jedna žena u autobusu se pomerila pa sam na tom mestu ugledala njega kako se penje na prste i traži nekoga.Verovatno mene,pomislila sam,a leptirići u stomaku su mi zaigrali.Ugledao me je i podigao jednu obrvu pa sam odmah pocrvenela.Da,trebala sam da uđem s njim na srednja vrata.Izvadio je telefon iz džepa i počeo da kucka po njemu.Izgleda da nekome piše poruku.Kome?
  Telefon mi je zavibrirao u džepu i iznenadila sam se kada sam ugledala njegovo ime na ekranu.Krišom sam pogledala ka njemu i primetila da me posmatra.Ušla sam u poruku.
  ,,Osam."
  Prekrila sam usta rukom tako prigušivši svoj smeh.
  Nešto u meni polako se rasplamsavalo,ali idalje nisam znala šta je to bilo.