Plavo

20.

Probudila sam se sa glavoboljom i,kada sam ustala,otišla sam da doručkujem.Mama je idalje bila ljuta na mene tako da nije puno pričala sa mnom iako sam ja uporno pokušavala da započnem razgovor.Kada sam bila sigurna da nema šansi da je odljutim požurila sam sa jelom i vratila se u sobu.
Stala sam pred ogledalo.
Izgledala sam umorno,kao da nisam ni oka sklopila cele noći.Oko čega se ja uopšte toliko brinem?Svađa između nas tri nikad nije potrajala više od jednog dana,a ovo i nije bila baš velika svađa.Čim se budemo videle skočićemo jedna drugoj u zagrljaj i pomirićemo se.
Nasmejala sam se dok sam gledala svoj odraz u ogledalu.Pomirićemo se mi.
Stigla mi je poruka koju sam očekivala od kad sam se probudila.
,,Dobro jutro.",bila je to poruka od Marka.Svako veče i svako jutro dobijala sam poruke od njega i uzvraćala sam istim porukama.I iako su te poruke bile jednostavne,možda nekome nebitne,meni su bile posebne i ulepšavale su mi dan,a sada su me i ohrabrile.

Šetkala sam se po stanici dok sam čekala Marka.
Odjednom nečije ruke obuhvatile su mi lice i prekrile mi oči.Taj neko bio je iza mene i sada su moja leđa bila priljubljena uz njega.Na trenutak sam se uplašila,ali sam onda prepoznala te velike ruke i uz osmeh rekla: ,,Hmm...Ko bi to mogao da bude?"
,,Pa ne znam.",začula sam njegov glas tik pored mog uveta pa su mi leptirići zaigrali u stomaku.Trudila sam se da prestanem da se uzbuđujem oko svake sitnice koju on uradi ili kaže,ali to jednostavno nije bilo moguće.Moje srce zakucalo bi brže kad god bi mi se on nasmešio,a obrazi bi mi porumeneli kad god bi mi prišao ovako blizu kao sada.
,,A da nije Marko?",rekla sam kobajagi zamišljena.
,,Nije.",rekao je ozbiljno,ali sada malo tiše nego pre.
,,Nego?",stavila sam svoje ruke preko njegovih.
,,Neću da ti kažem.",šapnuo mi je na uvo svojim dubokim glasom,a ja sam na trenutak zaćutala.Sklonio je ruke sa mog lica pa sam se okrenula ka njemu.
,,Je l' ideš i danas sa mnom?",pitao me je sa širokim osmehom na licu.Bilo mi je žao što ću da ga razočaram.
,,Ne mogu danas.",rekla sam,a njemu se sreća izbrisala s lica,ali mu je prazan osmeh idalje ostao na licu.Klimnuo je glavom.
Nije prošlo puno i autobus je stigao.Isti scenario kao i svaki drugi dan.Malo gurkanja i odvratan smrad autobusa.Ubrzo sam izašla iz te noćne more i mahnula Marku.
Čekala sam da se autobus pomeri pa da na drugoj strani ugledam Maju i Tijanu.Nervozno sam skakutala s jedne noge na drugu.
Kada sam ih ugledala preko puta laknulo mi je.Trčeći sam prešla ulicu i stala pred njih dve.Gledale su me kao da očekuju nešto,a ja sam dobro znala šta.
,,Izvinite.",rekla sam dok mi je jedna suza skliznula niz obraz.Posle mog izvinjenja sledila su i njihova pa tako u krug dok smo se grlile,jecale i smejale.
,,Stvarno mi je žao.",rekla sam kad smo se odvojile.
,,Oprošteno ti je.",rekla je Maja.
,,Ne,nije.",rekla je Tijana ozbiljno na šta sam se ja prepala.Šta sam sad uradila?
,,Moraš prvo da nam ispričaš šta se to desilo.",osmeh joj se nacrtao na licu.