Plavo

53.

  ,,Ko je to...?", oprezno sam upitala.
  Začuo se kratak smeh.
  ,,Ovde Markov tata.", sada mi je bilo jasno zašto mi je glas zvučao užasno poznato.
  Ćutala sam čekajući da on nešto kaže.
  ,,Ne znam da li si upućena u celu priču", brzo je govorio ,,pa ako hoćeš mogu ukratko da ti..."
  ,,Znam.", prekinula sam ga pa brzo dodala: ,,Marko mi je sve ispričao."
  ,,Onda znaš da sutra putuje?"
  ,,Da.", grlo mi se steglo i osetila sam kako me oči peckaju.
  ,,Baš te zato i zovem. Mislio sam da, ako ti nije problem i ako želiš, dođeš na aerodrom i ispratiš ga. Ja sam mu to već predložio i odbio je da te pozove, ali znam da želi da budeš tu sutra. I znam da je sve ovo sada previše za tebe, ti si ipak samo dete i ne očekujem od tebe da dođeš, ali razmišljao sam dosta o svemu i mislim da si ti jedina osoba koja ima barem malo šansi da ga nagovori da odustane od operacije."
  ,,Zašto...?", nisam mogla da završim rečenicu jer sam osetila da ću zajecati. Udahnula sam duboko.
  Ništa nije rekao.
  ,,Zašto mislite da sam ja toliko posebna?", suze su mi se slivale niz lice. Nije mi bilo jasno od kud sve ovo tako odjednom.
  Čula sam kako se kratko nasmejao.
  ,,Od kad se vratio kući ne izlazi iz kupatila. Mislim da je možda čak i zaspao tamo plačući. A i ti si mu prva osoba u kontaktima na telefonu.", pažljivo sam slušala svaku reč ,,I...od kad te je upoznao promenio se."
  Svakom njegovom rečju sve sam više i više plakala. Srce mi se cepalo na milion malih delova.
  ,,Kada i gde da dođem?", glas mi je zvučao iznenađujuće mirno.
  Nisam to videla, ali znala sam da Markov tata ima mali osmeh nacrtan preko lica. Primetila sam to po tonu njegovog glasa.
  ,,Sutra u deset ujutru, na aerodromu 'Nikola Tesla' ", rekao je i dodao: ,,Hvala ti i izvini što sam te zvao ovako kasno."
  ,,Nema veze, hvala vama."
  Nakon toga veza se prekinula.
  Skočila sam sa kreveta i uzela laptop, upalila ga i odmah počela da tražim kojim prevozom mogu da dođem do aerodroma i koliko će mi vremena otprilike trebati. Kroz suze sam saznala da će mi trebati čitava dva sata i da ću morati da menjam čak tri prevoza.
  Premoreno sam izdahnula i pogledala u sat. Neću se naspavati, ali šta sad tu mogu?
  Legla sam brzo u krevet da bih bila odmorna koliko god to mogu za sutra.
  Posle ovog razgovora sa Markovim tatom u meni je počela da raste nada. Možda ja stvarno mogu da ga odgovorim od operacije. Možda uspem da ga nagovorim da ostane.
  Sve ovo izmamilo mi je slabašan smešak.
  Bila sam uzbuđena. Toliko uzbuđena da sam jedva zaspala, iako sam bila mrtva umorna.