Plavo

19.

Pogledao je kroz prozor i rekao:,,Trči!"
,,Šta?",pitala sam zbunjeno,a on me je u sekundi podigao sa poda i povukao za ruku ka vratima.Nismo ni primetili da smo stigli na našu stanici.Malo je falilo da odemo dalje nego što treba.
Kako smo zakoračili na stepenište tako mi je on pustio ruku.
Na stanici stajale su Tijana i Maja.Pogledale su me,a po tom njihovom pogledu mogla sam da vidim da su ljute.Bilo je i razočaranja u njihovim pogledima.
Izašli smo i stali ispred njih.Prostreljile su Marka pogledom pa se okrenule ka meni.Tijana me je gledala isto kao i njega,a Maja me je gledala pogledom punim sažaljenja.
,,Rekli smo tvojoj mami da si kod mene.",rekla je Tijana.Nisam ni razmišljala o tome šta ću reći mami dok sam bila odsutna.
,,Hvala vam.",rekla sam i nasmešila se pokušavajući tako da ih odljutim.Nije mi uspelo.
,,Već bi trebalo da si kući.Požuri.",rekla je i ona i Maja su krenule.
,,Vidimo se sutra.",tiho sam rekla Marku.
,,Ćao.",nasmešio mi se i otišao na svoju stranu.
Požurila sam da bih stigla Tijanu i Maju.Nisu ništa govorile pa sam ja odlučila da razbijem tišinu:,,Što se tako tihe?Šta vam je?"
,,Šta je nama?",rekla je Tijana i pogledala me kao da sam luda.Nisam znala šta da kažem da ovo njeno pitanje.
,,Nije te bilo ni u školi ni kući.Nije te bilo ni ovde.Zvale smo te više puta,ali se nisi javljala.Jedino što nam je još ostalo je da te čekamo na stanici.Čekala smo te,a tebe nije bilo!",vikala je na mene dok je Maja pokunjeno stajala sa strane.
,,Pa niko vam nije tražio da me čekate.",rekla sam.Zašto se uopšte dere na mene?Nisam joj ništa skrivila. Nervozno sam gužvala rukav dukserice u rukama.
Samo me je pogledala i rekla:,,Dobro."Okrenula se ka Maji i njoj rekla da krene.Maja ju je poslušala i pošla za njom.
Ostala sam da sama stojim u mračnoj ulici.

Na pola puta do kuće,dok sam pokušavala da shvatim šta im je,sinulo mi je.Možda su samo zabrinute.Ali i da su zabrinute nemaju prava da onako viču na mene.Odsnosno Tijana nema prava da onako viče na mene.BIla sam im zahvalna što su lagale za mene,ali sam bila previše ljuta da bi im pokazala tu zahvalnost.I kakva je bila ona hladnokrvnost prema Marku?Nisu se ni pozdravile s njim.
Stigla sam kući pa sam morala da trpim još malo vike i ljutnje,ali ovaj put s mamine strane.Izvinula sam joj se jer mi je stvarno bilo krivo što nisam mislila na nju i to da li će se brinuti za mene,a onda otišla u svoju sobu.
Stigla mi je poruka pa sam uzela telefon u ruke.Tek sam tad shvatila koliko je ustvari kasno.Bila je ponoć.
Poruka je bila od Marka i u njoj je pisalo:,,Laku noć."
Uzvratila sam istom porukom,a zatim legla u krevet.Dugo nisam mogla da zaspim.Mislila sam o svemu što se danas desilo.Kako sutra da se ponašam prema Tijani i Maji?One su me čekale na hladnoći prilično dugo.Je l' treba da im oprostim?Ali s druge strane nije bilo potrebe da onako viče na mene.
Glasno sam izdahnula i pokušala da ne mislim o tome.Nije mi baš išlo od ruke,ali sam ipak na kraju uspela da zaspim.