Plavo

42.

  Uvila sam mokru kosu u peškir i sela na krevet. Miris šampona od kokosa širio se oko mene.
  Uzela sam u ruke telefon i mali zgužvani papirić koji je stajao na stočiću pored kreveta. Prepisivala sam brojeve sa papirića na telefon pa stisnula zeleno dugme sa ikonicom slušalice.
  Prislonila sam telefon na uvo i slušala kako zvoni.
  Niko se dugo nije javljao i baš kad sam htela da prekinem začula sam glas.
  ,,Halo.", začuo se ženski glas sa druge strane slušalice,,Ko je to?"
  ,,Ja sam.", rekla sam uopšte ne razmišljajući o tome da li će mi prepoznati glas.
  Nastala je kratka tišina. Verovatno je razmišljala.
  ,,Elena...?", napokon je upitala.
  ,,Da, ja sam."
  ,,I?", pitala je, a u njenom glasu je odzvanjao očaj i tuga koje je neuspešno pokušavala da sakrije.
  ,,Došao je prekjuče.", rekla sam. Htela sam da još nešto dodam, ali nisam znala šta.
  Kratko se nasmejala pa rekla:,,Znači ipak je prvo došao kod tebe."
  Nisam znala šta da joj odgovorim na tu njenu izjavu. Bilo bi glupo da kažem da jeste jer se videlo da joj je krivo što se meni prvo vratio. Sanji se očito to nije sviđalo, a ja sam, s druge strane, bila srećna. Marko je izabrao mene pre bilo koga drugog.
  Prva osoba kojoj je dotrčao u pomoć bila sam ja.
  Nekoliko sekundi vladala je tišina, a onda sam začula neke glasove u pozadini. Jasno sam mogla da ih čujem.
  ,,Znači ipak je otišao kod te drolje."
  ,,Ma boli te uvo, Sanja. Nije on vredan tebe."
  ,,Sanja, pa nemoj da pla...", veza se prekinula.
  Prepoznala sam te glasove. Bile su to devojke koje sam upoznala kada sam bežala iz škole.
  Iako sam smatrala da je to što govore pogrešno, njihove reči su me ipak povredile. Iako ih nisam poznavala, iako sam ih videla samo jednom, njihove su me reči zapekle.
  Drolja. Prvi put da me je neko tako nazvao.
  Ali nije me to povredilo koliko me je povredila krivica. Izjedalo me je to što sam uradila Sanji.
  Znala sam da ništa ne mogu da uradim po tom pitanju. Možda sam i mogla, ali nisam to želela, a i Marko je taj koji odlučuje koga će povrediti, a ne ja. Doduše on verovatno nije ni znao šta Sanja oseća prema njemu. Baš zbog toga sam i imala osećaj da sam ja kriva, da sam uzela Marka od Sanje.
  Ali on ni nije bio njen. On je izabrao mene.
  Ali Sanja te je smatrala drugaricom.
  Ali nazvale su te droljom.
  Dve osobe su se raspravljale u meni. Imala sam osećaj kao da sa strane gledam tu svađu. Ova ja, koja je samo posmatrala, nije bila ni na čijoj strani. Nju nije bilo briga ni za Sanju ni za ostale devojke. Nju je bilo briga samo za Marka.
  I na kraju sam prestala da se prepirem sama sa sobom jer nije bilo poente.
Te osobe mi ništa ne znače u životu. To su samo poznanici.
  Dok Marko, s druge strane, nije samo poznanik. Marko je neko ko mi znači, istinski znači u životu.