Plavo

11.

,,Izvoli."
  ,,Hvala,ali stvarno nisi trebao.",rekla sam osećajući se krivo što ga nisam sprečila.Što sam ga uopšte nudila?Šta mi je bilo odjednom?
  ,,Naravno da sam trebao.Eto,to je zato što sam ti jutros 'iščupao' obraze.",rekao je,a ja sam oberučke prihvatila njegov izgovor.
  Seo je pored mene i u tišini smo pili hladne sokove.U jednom momentu su nam se ruke dodirnule i iako sam ja u sebi bila uznemirena tim događajem on kao da to nije ni primetio.
  Pogledala sam ka parkiću i nisam videla nikoga.Verovatno su se sakrile,pomislila sam,a onda ugledala ruku koja je bila podignuta visoko i pokazivala mi da priđem Marku...ili da popričam s njim.
Pogled sam vratila ka njemu,a on je gledao u svoju limenku.Plave oči su mu sijale u mraku.Ispio je par gutljaja. Osećala sam se neprijatno i bilo mi je glupo da ovako sedimo u tišini.
  ,,Koliko imaš godina?",bubnula sam prvo što mi palo na pamet i tek kad sam to izgovorila shvatila kako to nekako glupo zvuči.
  ,,Četrnaest,ti?",odgovorio je na moje glupo pitanje na koje sam već znala odgovor.
  ,,Isto."
  Opet tišina.
  Kuckala sam prstima po limenci,a onda skupila hrabrosti i upitala:,,Zašto si mi dao onu sliku?"
Nekoliko sekundi me je samo belo gledao.
  ,,Hmm...pa pravo da ti kažem nisam ni ja siguran.",rekao je i nervozno se nasmejao.Videlo se da laže što me je iznerviralo.
  ,,A što si me onda slikao?",pitala sam trudeći se da zvučim ravnodušno.
  ,,Volim da slikam lepe stvari.",rekao je sada već pun samopouzdanja uputivši mi predivan osmeh.Pocrvenela sam i skrenula pogled.Je l' on to pokušava da flertuje sa mnom?
  Iako nisam gledala u njega znala sam da me njegove nebeski plave oči posmatraju.
  ,,Malo pre si rekla da jesi,ali nisi sa svojim drugaricama.Šta bi to trebalo da znači?",pitao je razbijajući tišinu koja se ponovo pojavila stvarajući neprijatnu atmosferu.
  ,,Pa jedna moja drugarica i ja bile smo kod druge drugarice",govorila sam što sam brže mogla,,i onda su me one naterale da nam kupim sokove."
  ,,Baš lepo od njih.",sarkastično je prokomentarisao na šta sam se ja nasmejala.Limenke su se polako praznile što je značilo da se uskoro rastajemo,a nisam baš bila oduševljena zbog toga.
  Proćaskali smo još malo o nekim nebitnim temama i ubrzo sam se skroz opustila.Osećala sam se prijatno pored njega.Mogao je lako da izvuče moj osmeh napolje.
  Popila sam sav sok,ali sam se pravila da idalje ima nečega i kobajagi sam pila.
  ,,Trebao bih sad da krenem.",rekao je nakon što je pogledao na sat.Ustali smo i tek sam tad shvatila koliko je bilo neudobno sedeti na tom stepeništu.,,Vidimo se sutra?",pitao je uz osmeh.
  ,,Vidimo se sutra.",uzvratila sam mu osmeh.