Plavo

24.

  Oboje smo bili u majcama i duksericama tako da smo se smrzavali.Obgrlila sam se rukama i tako pokušala da se zagrejem iako mi to nije pomagalo.Marko je šetao pored mene u istoj pozi.
  ,,Misliš da ćemo nadrljati posle?",pitala sam.
  ,,Verovatno.",rekao je pa smo se oboje nasmejali.
  Ućutali smo.
  Okrenula sam se ka njemu,a on me je gledao nekako čudno.Gledao je direktno u mene kao da sam postala jedino što vidi,ali je i gledao kroz mene,zamišljeno.
  Gledao me je i ćutao,a onda zastao.
  Način na koji me je gledao bio je isti kao i onog dana.
  Uspaničeno sam mu okrenula leđa i poskočila.,,Hladno mi je!",vuknula sam trljajući ruke jednu o drugu tako pokušavajući da mu skrenem pažnju s onoga na šta je mislio,šta god to bilo.Zašto sam se uopšte odjednom ovoliko unervozila?

Škljoc!

   Brzo sam se okrenula ka Marku,a on je u rukama držao svoj fotoaparat uperen ka meni.Pritisnuo je dugme tako da je fotoaparat opet škljocnuo i uslikao me.
  ,,Odakle si izvukao taj fotoaparat?",pitala sam mršteći se.Nije poneo ranac niti bilo kakvu torbu,a fotoaparat sigurno nije mogao da stavi u džep.
  ,,Već sam ti rekao da ga nosim svugde sa sobom.",odgovorio mi je ozbiljno.
  ,,Obriši tu sliku.",prešla sam na bitniju temu.
  ,,Ne želim.",brzo je odbio.
  ,,Obriši je.",polako sam izgovarala reči kao da mu pretim.Zaškiljila sam očima čekajući da kaže nešto.Samo mi se vragolasto nesmešio.Pocrvenela sam i krenula ka njemu da mu uzmem fotoaparat iz ruku.Podigao je ruku u kojoj je držao fotoaparat visoko iznad svoje glave tako da ja nisam mogla da ga dohvatim.Počela sam da skakućem i vučem mu ruku dok se on smejao.
  ,,'Ajde,još malo!Možeš ti to!",podsmevao mi se.
  Povukla sam mu ruku iz sve snage i uhvatila fotoaparat i njegovu šaku.
  ,,Vidiš da mogu!",iznervirano sam rekla pa tek onda shvatila koliko sam mu ustvari blizu.Lica su nam bila toliko blizu da sam osećala njegov dah na svojim usnama,a tela su nam bila potpuno priljubljena jedno uz drugo.Jedna ruka mi je bila ispružena visoko iznad glave kao i njegova,a drugom rukom sam se pridržavala za njegovo rame. Na trenutak je i on izgledao iznenađeno,ali mu se osmeh brzo razvukao preko lica.Svojom levom rukom obgrlio me je oko struka i privukao još bliže,iako sam ja mislila da to nije moguće.Opet me samo zadirkuje,razočarano sam pomislila,a ipak mi je srce brže zakucalo.Nisam želela da primeti te brze otkucaje pa sam pustila njegovu ruku i lagano ga odgurnula pa se brzo odaljila oborivši pogled.
  Ništa nije rekao.
  Ništa nije uradio.
  ,,Obriši sliku.",rekla sam tiho gledajući u suprotnu stranu.Ćutao je.
  ,,Neću.",rekao je posle duže tišine i činilo mi se kao da se duri.
  ,,Ne moraš.",rekla sam i sama se dureći.Krenula sam napred brzim korakom i on je krenuo za mnom.
  Ako je to trebala da bude šala uopšte nije bilo smešno.Zar on ne shvata da mogu da dobijem srčani udar?
  Usporila sam korak pa je i on uradio isto.
  Zar on ne shvata koliko mi se sviđa?
  Zaustavila sam se zamišljeno gledajući u beton.I on je uradio isto.Zaustavio se tik pored mene.