,,To je moj broj.Ako ti treba nešto zovi.", rekla je dok mi je pružala papirić pa je napravila malu pauzu. ,,I zovi me ako nađeš Marka", nasmešila se.
Klimnula sam glavom.Sanja je tad krenula, ali sam je ja zaustavila rekavši:,,Čekaj! Zapiši moj broj.Ako Marko dođe kod vas ti..."
,,Prvo će se vratiti tebi.", prekinula me je potpuno ozbiljna gledajući me pravo u oči.Njene reči su promenile ton i kao da su u sebi nosile neku mržnju, ali u meni su probudile suprotno.Spustila je glavu i nasmešila se sama za sebe nekako tužno, a onda bez reči otišla.Dok sam gledala kako se polako udaljava zapitala sam se da li ću je opet videti.
Nekoliko minuta kasnije i ja sam krenula kući.
A šta si ti radila?Šta sam ja radila...?
Očigledno ništa.
Stegla sam pesnice i ubrzala korak.To jedno pitanje mi je neprestano odzvanjalo u glavi.Stvarno, šta sa ja radila ovih mesec dana?
Ništa.
Da su mesta obrnuta da li bi on uradio nešto? Verovatno bi, ali to sada nije ni bitno.Bitno je to da sam ja ispala budala što sam ga samo čekala.
Opet me je obuzela panika jer nisam znala gde je niti da li je dobro.
Usne su počele da mi se tresu i naglo sam se zaustavila.Podigla sam glavu i pogledala u oblačno nebo.Izgleda kao da će da pada kiša.
Uspela sam da zaustavim suze, koje su mi se nakupile u očima, da skliznu niz obraze i duboko udahnula.Dosta sam cmizdrela i čekala.Brzim korakom sam krenula napred.
Sada ne znam gde živi, ali mogu da saznam nije to toliko teško, a i mi ne živimo u velikom kraju.Ponovo ću videti Marka.Osmeh mi se izmamio na licu dok mi je vetar mrsio kosu.
Ponovo ću ga videti.Kada sam stigla kući telefonirala sam sa Majom i Tijanom i objasnila im svoj plan.Nije tu bilo ničeg komplikovanog trebale smo samo da se raspitamo po školi za Markovu adresu i to je bilo sve.
Obe su se, naravno, složile sa ovom idejom, ali sam im bila dužna objašnjenja za iznenadnu promenu taktike.
Bacila sam se na krevet, u mirišljavu posteljinu, pa se pokrila tankim, mekanim ćebetom.Bilo mi je hladno i bila sam spremna za akciju, ali tek ću prekosutra moći da se bacim na posao.
Iako sam samo sedela u tišini srce mi je tuklo u grudima.Bila sam uzbuđena.Na kraju tog dana kiša ipak nije padala.
YOU ARE READING
Plavo
RomanceOna pronalazi plave oči koje sijaju u tmurnim, jesenjim jutrima na autobuskoj stanici jednog malog prigradskog naselja. Šta će se desiti kada konačno bude odlučila da se približi tim plavim očima? Najviše mesto 1. u Romance (20. jul 2015.)