Plavo

27.

  Uhvatila sam punu šaku kokica pa sve to odjednom gurnula u usta.Sedela sam na podu Tijanine sobe, na njenom čupavom tepihu.Tijana je sedela pored mene, a Maja se opružila po krevetu i kuckala nešto na telefonu.Čekale smo da nam objavi velike vesti koje je i sama trebala sad da sazna.
  ,,Šta kaže?"
  ,,Ma ništa bitno.", nervozno mi je odgovorila Maja.
  ,,A da nije zaboravio?", nesigurno ju je pitala Tijana jer nije htela da je rastuži.
  ,,Nije.", rekla je, ali joj se u glasu primetilo da sumnja.
  Opet se čulo samo naše žvakanje kokica i lupkanje Majinih prstiju po ekranu telefona.
  Tišina je potrajala.
  Uskoro ćemo ostati bez kokica.
  Odjednom vrisak je presekao tišinu te smo Tijana i ja brzo skočile do Maje.Na njenom licu bio je nacrtan široki osmeh i pištala je ispruživši nam telefon da pročitamo poruke.
  Dopisavala se sa svojom simpatijom.Juče su trebali da se dogovore kad će da se nađu da prošetaju negde zajedno, ali je on morao da ide pa joj je rekao da će se dogovoriti sutradan i eto nas kako čekamo da on napiše nešto u vezi toga.
  Pažljivo smo čitale svaku reč.
  Kada smo stigle do bitnog dela i mi smo počele da se kezimo i vrištimo.
  Jovan je pozvao Maju da u subotu izađu da prošetaju po kraju, a to možda znači da će da je poljubi.
  Vrata se naglo otvoriše pa smo brzo ućutale.Na vratima stajala je Majina mama.
  ,,Šta vam je?", pitala je zbunjeno.
  ,,Ništa, mama." , odgovorila je Maja pa se njena mama okrenula i izašla.Čim su se vrata zatvorila počele smo da se tiho kikoćemo, a zatim započele da komentarišemo Jovnaove poruke i diskutujemo o tome šta Maja treba da obuče u subotu.
  ,,Elena, kad smo već kod mene i Jovana, je l' ima nešto novo sa tobom i Markom?", pitala je naslonivši se na gomilu šarenih jastuka iza sebe.
  ,,Pa ništa posebno.", rekla sam, a lice mi je pocrvenelo kad sam se setila koliko mi je bio blizu.
  ,,Pa da, samo ti je malo vruće.", rekla je Tijana pa su obe počele da se smeju, a ja sam se još više postidela. Mrzim kad me rumenilo oda.
  ,,'Ajde sad da čujemo.", nastavila je Tijana pa se i ona naslonila na mekane jastuke pored Maje.
  ,,Ali stvarno to nije ništa posebno...", tiho sam govorila.
  ,,Ali nas zanima.", bile su uporne.
  Duboko sam udahnula spremajući se da im ispričam.Iz nekog razloga bilo me je sramota da pričam o njemu. Imala sam tremu i čak su mi se i uši zacrvenele.Iako sam znala šta ću da kažem reči nekako nisu izlazile pa smo tako malo sedele u tišini.
  ,,Dobro, ne moraš da nam kažeš detalje samo nam reci da li ste se poljubili?", pitala je Maja nezadovoljno, ali radoznalo.Ona je znala kako je teško pričati o dečku koji ti se sviđa.
  Dečko koji mi se sviđa.Zar nisam beše bila sebi rekla da ta osećanja neću da svrstavam u ljubav?Ne bih htela da opet bude čudno između nas, ali želim nešto više od običnog prijateljstva.
  ,,Nismo.", rekla sam i kako su mi te reči prelazile preko usana odlučila sam.
  Nema više skrivanja osećanja, neću više lagati samu sebe.
  Mi nismo samo drug i drugarica,mi smo nešto više i ne mislim tako samo ja već i on.