Plavo

30.

  Protrljala sam oči i zevnula pritom pogledavši u stranu.
  Bila sam sama na stanici.
  Nisam ni bila sigurna što sam došla danas.Danas nema škole, subota je, a ja sam ipak došla na stanicu.Privukla me je želja da ga vidim pa sam, iako sam znala da Marka neće biti tu, došla.Samo sam stajala u hladnoj tišini.
  Gorko sam se nasmejala sama za sebe.
  Malo sam počela da se navikavam na tu tišinu.
  Uzdahnula sam i krenula kući, ali čim sam napravila prvi korak predomislila sam se.Vratila sam se u prvobitni položaj i nastavila da čekam.Ne želim da se mimoiđemo.Šta ako on dođe baš kad ja odem?
  I tako sam čekala sve dok mi se ruke nisu potpuno smrzle.Više ih nisam osećala, a to je bila moja dozvola za odlazak kući.
  Sada sam stvarno krenula, bez vraćanja.Polako sam koračala trudeći se da što sporije odem sa stanice.
  Najednom začula sam neke korake iza sebe.Brzo su se približavali i pre nego što sam mogla sama da se okrenem nečija ruka me je čvrsto zgrabila za rame.Osoba me je povukla te me tako okrenula ka sebi.
  ,,A!Jesi ti!", zadihano i uzbuđeno mi se obratila,,Uplašila sam se da možda nisi ti pa da se ne izblamiram.Uh, kako se dugo nismo videle.Nedostajala si mi!Što nisi dolazila posle sa Markom?"
  Pričala je tako brzo da mi je trebalo vremena da svarim njene reči i shvatim o čemu priča.
  Ispred mene je stajala Sanja i objašnjavala mi kako i zašto je tu.
  Došla je ovde i šetala se po kraju tražeći Marka.Nije znala gde živi pa je samo tako bezciljno lutala.
  ,,Ti sto posto znaš šta je sa njim.Baš dugo nije dolazio.", izgledala je zabrinuto, ali je imala osmeh na licu. ,,Gde je Marko?"
  Bledo sam gledala u nju, a ona je puna nade očekivala moj odgovor.Nažalost morala sam da je razočaram.
  ,,Ne znam...", čim sam to prebacila preko usana izraz lica joj se promenio.Nije više krila da je zabrinuta i tužna.
  ,,'Oćeš da sednemo negde malo?", pitala me je, a ja sam klimnula glavom.
  Sele smo na nekom stepeništu.
  Sanja je počela da rovari po džepovima tražeći nešto.Iz džepa je izvadila cigaru i stavila je u usta pa zatim izvadila upaljač.Pokušavala sam da sakrijem svoju iznenađenost od nje, ali mislim da je primetila kako sam nelagodno skrenula pogled kad je zapalila vrh cigare.
  I dok je taj mali plamen hvatao vrh cigare ja sam shvatila zašto me je Marko odvojio od Sanje i ostalih.Tek sam sad primetila kako Sanja izgleda umorno.Imala je tamne podočnjake koji su se videli i kroz svu onu šminku koju je stavila.
  ,,Ponadala sam se da ćeš ti znati gde je...", rekla je pa povukla dim.Bilo je tako odvratno gledati vršnjakinju kako puši.Dim je smrdeo.
  ,,A šta si ti radila?", pitala me je gledajući u cigaru.
  Malo sam oklevala, ali sam joj na kraju, uz osmeh, rekla:,,Čekala sam ga."
  ,,Koliko dugo?"
  ,,Skoro mesec dana..."
  ,,I ni jednom nisi otišla da ga posetiš kući?"
  ,,Ne znam gde živi."
  ,,Mogla si da se raspitaš.", rekla je hladnim glasom i ustala.U njenom glasu bilo je razočarenja.Ali šta sam mogla da uradim?
  Ispružila je ruku i dala mi papirić.,,To je moj broj.Ako ti treba nešto zovi.".