𝐏𝐫𝐨𝐩𝐨𝐯𝐣𝐞𝐝𝐧𝐢𝐜𝐢 𝐢𝐳 𝐬𝐢𝐣𝐞𝐧𝐤𝐞

Deveto poglavlje

„I to je rečeno odjednom? Tek tako?" - oglasi se Kristijan, naslonjen na sami ćošak zida. Imali su osjećaj da ovaj razgovor vode satima, iako je prošlo samo dvadeset minuta. Kolektivno su se dogovorili da slažu kako imaju ponudu za kamp, a u to su morali da povjeruju. Svakako se uvijek škola zalagala da imaju putovanja i aktivnosti van škole. Pogotovo tokom raspusta. Samo što niko nije pokazivao interesovanje za tim. Znali su da će u jednu ruku sumnjati i da će ih držati na oku, ali su morali da odu. Morali su da ih puste.

„Nikada nismo imali želju da idemo, a ubrzo napuštamo školske klupe i prosto nema smisla da ne uživamo u tinejdžerskim danima. Želimo da idemo." - reče Sara Bler i Kristijanu, koji su se nakratko pogledali i ponovo preusmjerili pažnju na njih. Noa se nije pitao sa sobom. Pio je toga dana i na žurci i kada je došao kući, da je taman i bilo bolje ništa da ne priča. Iako nije sebi dozvoljavao da se napije, uvijek kada bi progovorio to bi moglo prosto da se prepozna. Međutim, za sada je držao dobar stav. Sjedjeli su jedno do drugog, tako da su im se ruke dodirivale. Ta blizina joj je stvarala vatru cijelom dužinom tijela, ali je sebe podsjećala da ne smije da bude naivna. Mora da drži do svojih odluka i nikako ne smije da posustaje. Bar ne od sada. Ne više.

„Imate li ikakve papire za potpisivanje? Broj telefona?" - Bler je trgnu iznenada, a ona blago poskoči. Pogledala je u Nou, koji se uspravio i pogledao majku pravo u oči.

„Hejdenin otac je rekao da će nam sve završiti bez problema. Samo trebamo da im potvrdimo odlazak." - staloženo je sklapao svaku rečenicu, a onda je nakratko pogledao i srce joj je stalo. Ovo dvoje su nešto pričali među sobom, a onda im se konačno obratiše. Napetom čekanju je došao kraj.

„Ako je već tako i ostajete samo dva dana, zašto da ne. Ali ćemo vas zvati i provjeravati kako stojite. Ričmond je zeznuto mjesto i stoga se ne razdvajajte mnogo." - Kristijan je bio kao na iglama. Imao je mnoštvo pacijenata u posljednjih par dana. Bio je gotovo iscrpljen, dok su Bler čekale predstojeće sjednice. Time su okončali svu priču i otkucali ostalima poruku:

Sjutra u osam ujutru kod škole. Nadam se da je i vama sve dobro prošlo! :)

***

Popevši se uza stepenice, Sara se prvo istuširala i dozvala pameti, a potom je spremila stvari, a pored njih dnevnik Henrija Spensera i knjigu: morala je da prostudira sve do detalja kada dođe kući, a nadala se da će bar djelić moći usput - u hodu. I dalje joj je bilo sumnjivo što su ih pustili bez dodatnih, suvišnih pitanja i potpitanja, mada je to ostavila po strani. Bitno je da su pristali. Kasnije je, leškareći po krevetu, iznervirano gledala u plafon. Jedva je čekala da kaže Džejku i Noi šta joj se sve dešavalo. Najviše je boljelo što je niko nije puno ni pitao. Željela je to da otrsi i s mirom zaspi, ali joj je onda stigla poruka sa nepoznatog broja:

Kucam sa Hejdeninog, ostaću kod nje večeras. Nadam se da ćemo popričati što prije. Lijepo spavaj <3 - Džejk

Ma u redu je. Budi uz nju. Popričaćemo, važno je. Slatki snovi :)

Odloživši telefon na krevet, ustala je i sa drhtavim hodom otišla na terasu. Gusti, sivi oblaci previjali su se nad nebom, prizivajući kišu. Par puta je čak i zasijevalo, ali nije obraćala toliku pažnju. Toliko briga i stresa stvaralo joj je jaku glavobolju. Priželjkivala je da se otarasi toga. Noćna mora sa roditeljima nije mogla da joj se izbriše iz glave. Njihova lica, kuća i dobrodošlica napisana prstima na starom televizoru. Sve je to bilo isuviše jezivo. Isuviše tajnovito i nerealno da bi bilo istinito. Od kada je odlutala u snu, plašila se da zaspi opet. Nije to dozvoljavala sebi. Niti će, pa dokle izdrži.

„Hej." - oglasi se Noa, a ona streknu.

„Hej i tebi." - uzvratila je, ne gledajući ga. Svoj pogled ustrijemila je ka moru i daljini koja je sezala. Grej stade do nje i polako je pomjeri da stane ispred nje. Sada je on bio taj koji joj je sklanjao pogled. Razbarušene kose i bez majice, skoro da je zinula. Iako ga je gledala u takvom izdanju bezbroj puta, opet nije davala emocijama da preovladaju.

„Mislio sam da se ljubim s tobom - danas na žurci." - bez ikakvog uvoda ili najave je počeo, a ona ga je bijelo gledala.

„Ne pravi me budalom." - prkosno će, spremna da ode, a on je blago stegnu i pribi uza sebe. Ruku je držao na njenom struku, dok je drugom bio naslonjen na terasu.

„Halucinacije, Saro. Rekao sam ti. Pokušavaju da nas razdvoje. To će raditi sa svakim pojedinačno, dok nas ne rascijepaju emotivno. Bićemo dovoljno slabi da će biti isuviše lako da nas dokrajče. Jebote, za ovakve stvari te ne bih lagao." - pomalo će bijesno, a ona tada sve shvati. I ona je halucinirala one noći kada je mislila da su se njih dvoje poljubili u tuš kabini. To je bio početak velike zablude. To joj se desilo da bi pomislila da je na žurci Noa varao. Da bi nakon toga imali hladan odnos bez ikakve empatije.

U pravu je.

„I ja sam imala halucinacije. Sada sve ima smisla, dođavola." - psujući će, a on se izazovno nasmija. Koliko god opasna situacija bila, koliko god ona bila uplašena, u njegovom pogledu i samom dodiru je pronalazila mir.

Spustivši ruku malo niže, ona uzdahnu. Ne smije da se vidi njena požuda za njim. To nikako.

„Poljubio sam te, je li tako?" - ispod glasa će, a ona klimnu glavom. Zajapurila se i svoje ruke stavila na njegova prsa.

„Ljubili smo se u prokletom tušu. Nakon toga smo bili na krevetu. Đavolski dobro." - na zadnju rečenicu je zastala i ugrzila se za unutrašnjost obraza. Nije smjela to da prizna. Sada mu je još veći užitak, ali nije mogla da posluša sebe. Pored njega ne zna za pravilno razmišljanje i zdrav razum. On je, sa druge strane, hodao i time je gurao do svoje sobe. Za njima je zaključao vrata i u mrklom mraku je upitao:

„Jesi rekla da je bilo đavolski dobro?" - na šta ona klimnu glavom, a on joj jednom rukom uze njene i pribi je uz vrata. Spavaćica i sami ambijent su joj stvarali nepotrebnu vrućinu, a u pogledu je mogla da mu vidi kako pazi i neće da je svuče. Ona mu je uzela ruku i stavila ih na unutrašnjost butine.

„Vruće mi je." - sa negodovanjem u glasu reče, a on uzdahnu sa tolikom težinom da ju je i Sara osjetila. On je ruku pomjerio naviše, a onda je uze za leđa tako da obmota noge oko njegovog struka i povede je do svog kreveta. Lagano je spusti na njega i sa tolikom srećom i iskrom u očima je pogleda.

„Samo tebi želim da budem odan, Saro. Hoću da si moja."  - na to ona osjeti težinu i naviranje u donjem predjelu tijela, da je obasipao stid. Čim je pogledao ka dolje, oblizao je usne i nagnuo glavu. Ljubio je polako, time svlačeći spavaćicu, a kada je konačno stigao do usana, prvo je željno pogledao, a onda je, vidjevši je po prvi put samo u donjem vešu, skoro pa zacvilio.

„Želim te." - prošaputala je, a on se trgnu.

„Ponovi. Nisam čuo." - šaljivo će, a ona se pridigla i obalila ga na dušek. Legla je na njega i uhvatila ga za obraze. Prstima mu je kružno prelazila preko istih, a onda mu je došla na milimetar od usana.

„Želim te, Noa. Želim samo tebe - zauvijek." - čim je to izgovorila, uvjerila se. On je njena amajlija. Njeno mjesto kome se uporno vraća kad' god hoće. Noa Grej je njena druga polovina. To je dokazao kao najbolji prijatelj, ali su oboje željeli nešto više od toga. Samo su to pokušali da sakriju. Očigledno je da više ne mogu.

Mislila je da joj se cio svijet obrnuo naglavačke kada je poljubio. Tolika čežnja i strpljenje vijorili su nakupljeni - spremni da puknu nad njima. Uzdigao se i htio da se zadrži samo na ljubljenju i dodirivanju, što je najiskrenije poštovala, samo što je nesvjesno stavila ruku onamo gdje ne treba i kod njega izazvala uzdah. Trgla se i prepala, ali joj on polako vrati ruku i nastavi da je ljubi.

„Sa mnom se osjećaj slobodno i sigurno da uradiš sve što poželiš." - rekao je kroz poljupce, a ona ga ujede za donju usnu i zločesto se nasmija. Na to plavokosi zareža i krenu strastvenije da razvlači poljubac.

„Tvoja sam." - u kratkim pauzama je izgovorila, plitko dišući, a on prekide svu intimu do tada i čvrsto je zagrli, stavivši glavu na njene grudi.

„Učinila si me najsrećnijim momkom na svijetu." - to joj je izmamilo široki osmijeh, a ona odgovori za njim:

„I ti si mene učinio najsrećnijom djevojkom na svijetu."

Dobro veče narode! Novo poglavlje <3
Uživajte!